-11.5 C
New York

Vratila sam se ranije sa posla, a u kući sam zatekla golog muža s ljubavnicom: Bogdanova naredna reakcija me je razorila

Published:

Ispovest žene koja je zatekla golog muža sa ljubavnicom poprilično je dramatična.

Tišina na prvom spratu bila je zaglušujuća. Znala sam da je moj muž kod kuće. Auto je bio parkiran ispred kuće, a ne u garaži, što je značilo da je danas stigao ranije nego inače. Da, i izašla sam rano. Sve je ispalo tako dobro i brzo da sam bukvalno odletela kući na krilima sreće.

Gledajući u kuhinju, nisam videla nikoga tamo. Sledeća je bila dnevna soba, i opet prazna. Istrčala sam i zastala u hodniku. Naprotiv, tu je bila kancelarija mog muža i shvatila sam da moj voljeni verovatno radi. I vrata su bila odškrinuta. Nasmejana sam se okrenula ka ogledalu okačenom na zidu i odlučila da popravim zalutalu kosu i šminku.

Pogledala sam u ogledalo. U odrazu sam primetila kako se zavesa na prozoru podigla od jakog vetra koji je uleteo u kuću, a promaja otvori vrata kancelarije.

Otvorio ga je širom, kao da je hteo da mi pokaže mog muža. I videla sam to. Bogdan je bio lep i potpuno go.

Prvo što sam videla bila su lepa leđa mog muža. Pošto sam se divila snažnim mišićavim nogama, nisam primetila glavnu stvar.

Žena, Prevara, Preljuba
foto: Shutterstock

Stisnuvši oči i prekrivši oči dlanovima, očajnički sam odmahnula glavom, nadajući se da je to samo odraz. To je samo iluzija ogledala, ili možda ružan san, a sada samo sanjam.

– Ne, ne. Ne može biti. – rekla je samo usnama i pokušala da zaustavi drhtanje u prstima. – Samo mi se čini.

Pažljivo sam skinula dlanove sa očiju i polako se okrenula, držeći se za zid samo da se ne onesvestim.

Tada sam primetila prelep pedikir na noktima devojke.

Šta? Pedikir? Darina, izgleda da si poludela. Da li je moguće razmišljati o takvom apsurdu kada te upravo sada tvoj voljeni i dragoceni muž vara.

Skupila sam hrabrost i napravila nekoliko koraka prema kancelariji. Malo sam se tresla, srce mi je očajnički kucalo o grudi. Usne su bile suve, a jezik se zalepio za krov usne šupljine. Celo telo mi je pružalo otpor i očajnički nije htelo da veruje svojim očima. Ali oči me nisu prevarile, i što sam se više približavala, jasnije sam video zastrašujuću sliku.

Odjednom sam dahnula.

Bilo je toliko glasno da se moj muž naglo okrenuo. Oči su mu zaiskrile od besa, a vene na jagodicama su počele da igraju. Stisnuo je zube i videla sam kako mu se nozdrve šire od besa.

-Šta radiš ovde? “Siktao je polako, a ja sam se stresla od mržnje koju je uneo u ove reči.”

– Bogdane, ali… šta? Šta se ovde dešava? Zašto? Za šta? – Nije bilo reči, a pitala sam neke gluposti koje nisu relevantne za materiju.

– Gubi se odavde. Brzo! I zatvori vrata za sobom! – viknuo je, a ja sam ustuknula. Noge me nisu poslušale, jecaji su mi se digli u grlo, a oči su mi se napunile gorućim suzama. Moj svet se rušio, upravo sada, upravo ovde, u ovoj kancelariji. Moj univerzum, nazvan “Voljeni muž Bogdan Jurasov”, upravo je eksplodirao, formirajući ogromnu crnu rupu.

Pogledala sam poslednji put u njegove tamne oči i duboko udahnula. Naglo sam skinula venčani prsten i bacila ga u lice svom mužu. Njegova reakcija je uvek bila brza i delovala je gotovo nestvarno. Ali sada se čini da je nadmašio samog sebe. Postavivši dlan napred, uhvatio je prsten i stisnuo ga u pesnicu.

– Zažalićeš zbog ovoga, ženo. – promrmljao je kroz zube.

Samo što me nije bilo briga za njegove reči. Srce mi je bilo slomljeno i kao da je prestalo da kuca. Glava me je iznenada snažno zabolela i, stisnuvši dlanovima slepoočnice, okrenula sam se i izašla iz kancelarije.

– Draga Zhannochka, probaj prsten. – rekao je moj muž blagim glasom.

Čula sam njegove reči i naglo se okrenula. Šta je rekao? Mislila sam da nije drugačije. I odjednom sam videla da je devojka ustala, a kosa joj se, kao ognjeni vodopad, rasula po ramenima i leđima. Kao da sam zaslepljena, ali to nije bilo najgore. A činjenica da Žanino lice nije bilo samo meni poznato. Sada me je moja draga rođaka gledala i isprobavala moju burmu na prstu.

“Žana”, prošaputala sam tihim glasom, ali niko me nije čuo.

– Prevelika je, lave moj. Bojim se da izgubim. Prsti tvoje žene su suviše debeli, i uopšte… – nasmeja se rođaka i, grleći mog muža za vrat, – želim novu.

“Biće nešto novo za tebe, moja kraljice.” – Okrenuo se i pogledao me ravnodušnim pogledom. -Još uvek si ovde? Mislio sam da sam ti rekao da izađeš i zatvoriš vrata za sobom. Šta je nejasno u mojim rečima, hmm?

Okrenula sam se na nesigurnim nogama i napravila par koraka ka izlazu. Pomračila sam u vidu, zgrabila sam ormar i počela da padam… u mrak.

Došla sam sebi kada su mi amonijak gurnuli pod nos. Uf, odvratno! Čak su mi i naježile kičme. Zadrhtavši od nepodnošljivog mirisa, okrenula sam se i pokrila lice dlanovima.

– Ne želim. Uklonite ga. – rekla sam i odjednom otvorila oči, okrenula se i ugledala muža ispred sebe. Lice mu je bilo zabrinuto, namrštene obrve skupile su mu se kraj nosa, otkrivajući duboke bore. – Šta se desilo? ništa ne razumem.

– Kako se osećaš? – upitao je alarmantnim glasom i stavio mi vreli dlan na čelo. – Možda da pozovemo doktora?

– Neeee. – Govorila je polako, još uvek ne shvatajući šta se dešava. – Zašto sam u krevetu?

Pogledala sam okolo. Spavaća soba mog muža i mene. Sve je kao i obično: cveće u vazi na ormanu, koje sam jutros ubrala u našoj bašti. Prošlo jesenje cveće. Bele kape hrizantema odražavaju Bogdana i moju spavaću sobu. Slatko, udobno, mirno. Moj bež ogrtač visi na vratima kupatila, pored njega je braon od mog muža. Ujutro smo se istuširali, ne zajedno.

Dugo nismo bili zajedno.

Okrećem glavu i gledam u lice svog muža. Natečene, pocepane usne… od ljubljenja?

IZVOR”STIL;KURIR;RS

Facebook Comments

Related articles

Recent articles