Rođendan je došao, a ja sam se našla u neočekivanoj situaciji koja je izazvala potpuno novu lavinu misli. Dok su svi bili fokusirani na poklone i proslavu, moj um je bio zauzet razmišljanjem o nečemu što nije imalo nikakve veze sa rođendanskom zabavom: deverom. U trenutku, shvatila sam da osjećam nešto što nisam želela, ali nisam mogla da ignorišem.
Zamišljala sam kako bi sve to izgledalo. Na stolu, svi su pili, smeštali se oko mene, i čestitali mi, dok su moji misli kružile oko toga što sam skrivila. Privukla me je ta neobjašnjiva, ali veoma stvarna energija koja dolazi s njim, a svaki put kad smo se susreli, to je bilo sve očiglednije. Svaka reč, svaki pogled, sve je postajalo magnet. A ja sam bila iznutra podeljena – da li se to zaista dešava, ili samo zamišljam? Da li je to nešto što bi trebalo da ignorišem, ili da se suočim sa tim osećanjima?
Kako sam se borila sa sopstvenim osećanjima, znala sam da nisu u skladu sa onim što društvo od mene očekuje. Oduvek sam bila naučena da postoji određeni put, pravila koja treba poštovati, linija između onoga što je prihvatljivo i onoga što nije. Ali kako objasniti nešto što ne možeš ni sebi da objasniš? Ta privlačnost, ta zabranjena osećanja, činila su me nesvesnu žrtvom vlastite želje i unutrašnjih granica koje su mi bile postavljene još od malena.
I dok sam se trudila da sve to zadržim za sebe, deo mene je shvatio da možda nisam jedina koja se suočava sa ovim. Da li se svi mi borimo sa potisnutim željama i dubokim osećanjima koja se protive onome što bi trebalo da bude? Možda je rođendan bio samo okidač za dublje pitanje: šta radimo kada se sudarimo sa onim što ne želimo, a opet, to nas neprestano vuče?
Te večeri, dok su svi slavili, sve je postalo još jasnije – privlačnost nije nešto što se može tek tako isključiti. I to je ono što mi je najviše smetalo: osećala sam da sam u zamci, da su mi ruke vezane, jer nisam želela da povredim nikog, a opet, nisam mogla da se oduprem. Da li je ovo samo faza? Da li će se sve smiriti sa vremenom, ili je to nešto što ne mogu da ignorišem, nešto što traži priznanje?
Zatvorila sam oči, pokušavajući da pobegnem od toga, ali sam shvatila da ne postoji izlaz. Kroz sve to, došlo mi je jedno jednostavno pitanje: kako živeti sa željama koje nam društvo nameće kao nedozvoljene? Ovaj rođendan nije bio samo proslava mog života, bio je podsećanje na to da nisam nikada potpuno slobodna od normi, ali ni od svojih unutrašnjih želja. Da li je moguće pronaći balans između toga?
Dok su svi odlazili, ostala sam da razmišljam. Možda nema odgovora na ovo pitanje, ali jedno je sigurno – rođendan mi je pokazao da svi imamo delove sebe koje ne možemo kontrolisati. Možda je u tom prepoznavanju onoga što nas privlači i suočavanju sa tim, zapravo i najveća sloboda.
STROGO ZABRANJENO NEOVLASTENO KOPIRANJE BEZ NAVODJENJA IZVORA
Facebook Comments