Varala sam muža sa kumom i nije mi žao
Ne očekujem razumevanje. Znam da će mnogi osuditi moju priču, ali to je moja istina. Dugih deset godina bila sam verna supruga, posvećena domu i porodici, uverena da je moj brak nešto vredno čuvanja. Ali, život je nepredvidiv. Strast ponekad pronađe put tamo gde je najmanje očekujemo.
Moj muž je dobar čovek – vredan, odgovoran, lojalan. Ali negde usput, između posla, računa i svakodnevnih obaveza, nestali su oni trenuci zbog kojih srce ubrzano lupa. Nestali su poljupci u prolazu, dodiri bez razloga, pogledi puni želje. Ostali smo zajedno, ali kao stranci.
A onda je tu bio on – kum. Čovek koji nas je venčao, koji je bio uz nas u svim bitnim trenucima. Bio mi je prijatelj, neko s kim sam mogla da pričam, ko me je razumeo čak i kada nisam izgovorila nijednu reč. Počelo je nevino, razgovorima, osmesima, dugim pogledima koji su trajali sekundu duže nego što bi trebalo.
Jedne večeri, kada su svi otišli kući nakon slavlja, ostali smo sami. Ćutali smo neko vreme, znajući da nešto visi u vazduhu. Pogledao me je na način na koji me moj muž odavno nije pogledao – kao ženu, ne kao suprugu, ne kao prijateljicu. Tog trenutka, sve granice su se srušile.
Desilo se brzo, ali ne iznenada. Istina je, oboje smo to želeli već dugo. Te noći prvi put posle mnogo godina osetila sam da sam živa. Strast, uzbuđenje, zabranjeni dodiri – sve ono što sam zaboravila da postoji.
Nije mi žao. Zvuči surovo, ali ne kajem se. Taj trenutak mi je pokazao koliko sam bila nesrećna, koliko sam u tom braku postala nevidljiva. Kum nije bio samo ljubavnik – bio je podsetnik na to kako je voleti i biti voljen.
Neću reći da sam ponosna, ali neću ni da se izvinjavam. Ponekad, ljubav i strast pronađu put i tamo gde ih ne očekujemo. Možda je greh, možda izdaja, ali za mene – bio je to trenutak istine.
Facebook Comments