Stejsi Don imala je lepo detinjstvo u hraniteljskoj porodici, misleći da su to njeni biološki roditelji. Pet godina je živela idilično, a onda je klupko mračne istine počeo da se odmotava. Naime, ispostavilo se da su je zapravo biološki otac i majka zanemarivali, te da je po odluci suda moralo da joj se naše novi dom. Slučajni susret sa njenim biološkim ocem, Najdželom Tejlorom, potpuno je Stejsi promeni život iz korena, ali na mnogo gore.
Ova danas 36-godišnjakinja sada priča o tome kako ju je taj susret uveo u šokantan život pun laži i zlostavljanja.
A njena tajna je da je Stejs zatrudnela sa ocem sa 18 godina i, uprkos preziru prema njemu, ostala odlučna da zadrži svoju bebu…
List “Miror” je u potpunosti preneo njenu priču koju je objavila u svojoj knjizi.
“Stojeći na prozoru, iza sigurnosne zavese, zabrinuto sam gledala ulicu. “Koga tražiš mama?” pitala je moja ćerka, Kadi. „Šta je bilo?“
“Njen biološki otac je i moj otac”
„Nije ništa“, osmehnula sam se. Kako sam mogla da kažem Kadi da sam prestravljen da moj otac ne sazna gde živimo? Zato što je i moj otac bio njen biološki otac. A meni je teško padalo na srce saznanje da ću jednog dana, kada bude starija, morati da joj kažem istinu, „Iskreno, sve je u redu“, insistirala sam, mazeći je rukom. Ali nisam skidala pogled sa prozora.
Do sedme godine sam vodila sasvim normalan život, živeći sa svojom porodicom u Stokportu, u Češiru. A onda sam jednog dana, u parku, srela čudnog čoveka koji je tvrdio da je moj otac.
„Zdravo Lu-Lu, ja sam tvoj tata“, rekao je. Bila sam zbunjen. Lu je moje srednje ime, pa kako je on to znao?
Nekoliko dana nakon susreta sa tim čovekom, socijalna radnica mi je objasnila da sam odvedena od svojih bioloških roditelja, sa dve godine. Porodica u kojoj sam sada živela bili su moji hranitelji. Čovek iz parka, Najdžel Tejlor, bio je moj biološki otac. Otupela od šoka, shvatila sam da će se moj život promeniti.
Sa 10 godina sam vraćena da živim sa svojom biološkom majkom i njenim dečkom. Ali to nije uspelo i sa 13 godina me je poslala da živim sa ocem.
Bila sam uzbuđena zbog ideje da budem sa svojim pravim tatom; Mislila sam da bi bilo lepo provesti vreme sa njim. Ali imao je gadnu narav.
Umesto u školu, dao mi je spiskove kućnih poslova. A ako moje čišćenje nije bilo na nivou, udario me je. Jednog dana me je tako pretukao da nisam mogla da hodam.
Vratila sam se nakratko kod svoje mame, ali više od svega, čeznula sam da se vratim svojoj hraniteljskoj porodici. Svi su mi toliko nedostajali. Sve vreme svog detinjstva osećala sam se nevoljeno. Niko me nije želeo u blizini.
Krajem 2006, otac me zvao. Do tada sam već bila na koledžu, studirala socijalno staranje.
„Zašto ne provedeš Božić sa mnom, Lu-Lu?“ upitao je. „Imam novu parknerku i bebu na putu. Potpuno sam se promenio. Radio sam časove upravljanja besom.”
U početku nisam bila sigurna. Ipak, toliko sam želela da mu verujem. Osim toga, nisam imala gde da idem za praznike.
„U redu“, složila sam se. Stigla sam nekoliko dana pre Božića. Dok sam se raspakivala, tata mi je tražio povratnu kartu. Predala sam je, misleći da želi da je sačuva. Umesto toga, on ju je iscepao.
Pokušala sam da ne brinem, ali onda mi je tata uzeo karticu, tako da nisam imala novca. Došla je Nova godina i bilo je vreme da se vratim kući.
„Ti pripadaš ovde“, rekao mi je. “Ovo je sada tvoj dom.”
Od mene se očekivalo da kuvam i čistim. Uveče me je tata terao da radim vojne fitnes rutine. Ako bih zastala da se odmorim, udario bi me u stomak.
Onda je postalo gore. Jednog dana u vožnji me je napao. To je postao redovan obrazac. Prišunjao bi mi se, dok sam bila kod lavaboa, i ljubio me u potiljak. Molila sam ga da prestane, ali svaki put kada bih se bunio, izgubio bi živce. “Želiš da budem fin, zar ne?” upitao je. “Ovo je deo toga.”
Najdžel je jedne noći napao Stejsi tokom vožnje kući. Bio sam zgrožena, ali previše uplašena da mu se suprotstavim. Jedne noći, dok sam jecala u svojoj spavaćoj sobi, bacio je na mene pakete tableta.
Uoči mog 18. rođendana, aprila 2007, tata je pobesneo ni zbog čega. Bacio me je na sofu, a ja sam mislila da će me udariti. Umesto toga, on me je iskoristio. Posle sam satima ležala, nesposoban da se pomerim. On me je skoro uništio.
U junu mi je izostala menstruacija. Jedva sam mogla da verujem kada je test na trudnoću bio pozitivan. Tek tada sam shvatila šta je uradio.
Ipak, sa novim životom u meni došla je i nova svrha. Nisam uspela da se zaštitim, ali sam bila odlučna da zaštitim svoju bebu.
„Moraš ga se otarasiti“, zahtevao je tata.
Protestvovala sam.
„Imam ovu bebu i ne možeš me zaustaviti.” Na kraju, tata se složio da je ovo najbolje rešenje, sve dok sam obećala da nikome neću reći da je on otac.
Takođe sam morala da obećam da ću, nakon što se beba rodi, živeti sa njim. Znajući da se to neće dogoditi, pristala sam, očajnički želeći da pobegnem.
Vratila sam se kod majke, a moja devojčica, Kadi, rođena je u februaru 2008. Od trenutka kada sam je držala, bila sam preplavljena ljubavlju.
Shvatila sam da nije važno odakle je došla. Bila je moja. Skrasila sam se kao samohrana majka i pokušala da blokiram prošlost. Ali stalno sam se brinula da bi Tejlor mogao da me pronađe.
Kada je Kadi imala dve godine, odlučila sam da više ne mogu da ćutim. Uvek sam se plašila da će me Tejlor ubiti ako progovorim. Ali shvatila sam da nemam izbora.
Otišala sam u policiju i DNK testovi su pokazali da je on Kadin otac.
Tejlor je 2011. osuđen na sedam godina zatvora nakon što je priznao , članom porodice. Naređeno mu je da se potpiše u registari da se kloni mene. Kao i Kadie.
Dok je odrastala, pričala sam joj o njenom biološkom ocu. Bila sam iskrena jer sam celog života živela sa lažima i obmanama i želim da to prestane upravo ovde. Ona i ja imamo neverovatnu vezu. U najgorem trenutku mog života, ona je bila najbolji poklon ikada”, istakla je u svojoj knjizi.
IZVOR:STIL.KURIR
Facebook Comments