Zovem se Marina, imam 40 godina i dolazim iz jednog manjeg mesta u blizini Zadra. Možda ti moj glas deluje nežno, ali moje srce je još nežnije. I dok su mnogi već odustali od ljubavi u mojim godinama, ja sam odlučila da napišem ovo — jer verujem da negde tamo, baš sada, postoji muškarac koji će razumeti svaku moju tišinu, zagrliti svaki moj osmeh i ostati kad svi drugi odu.
Nisam nikada bila ona koja traži pažnju. Neću se skinuti pred kamerom, neću glumiti nešto što nisam, i neću ti slati slike koje su obrađene do neprepoznatljivosti. Ja sam žena od krvi i mesa. Ona koja zna da kuva supu, ali i da vozi traktor. Žena koja voli cveće, more, mirise ranog jutra i tišinu kad svi zaspu.
Godinama sam radila kao medicinska sestra. Ceo život sam bila tu za druge. Za pacijente, roditelje, rodbinu, komšije… A najmanje za sebe. I onda su došle godine kad sam se zapitala: „A gde sam JA u svemu tome?“ Nisam se udavala. Bilo je ljubavi, ali nijedna nije bila prava. Možda sam previše davala. Možda nisam umela da biram. Možda su birali mene, a ne ja njih. Danas to više nije važno.
Važno je da sam ovde — iskrena, otvorena i spremna da volim. Bez igrica. Bez laži. Bez maski.
Ako si muškarac koji zna šta znači imati ženu pored sebe, ako ne tražiš devojku za jednu noć, već saputnicu za život – onda čitaj dalje.
Tražim muškarca koji ima između 40 i 55 godina. Nije važno da li si iz Hrvatske, Srbije, Bosne, Crne Gore ili dijaspore. Ljubav ne zna za granice. Važno mi je da si emotivno zreo, da si prošao neke životne oluje i da znaš da ceniš ono što dolazi polako, tiho i iskreno.
Ne moraš imati šest kvadrata u trbušnjacima, ali bilo bi lepo da imaš širinu u duši. Ne tražim bogatstvo, ali želim da znaš vrednost truda. Ne tražim savršenstvo, jer ni ja nisam savršena – ali tražim nekoga ko će želeti da budemo najbolja verzija jedno uz drugo.
Znam da zvuči kao bajka – ali meni ne treba princ. Treba mi običan čovek s kojim mogu uveče podeliti čaj i ćutanje, a da to ćutanje bude toplije od reči.
U slobodno vreme volim šetnje uz more, uređivanje bašte, čitanje knjiga i povremeno putovanje kad mi vreme i novac to dozvole. Uživam u jednostavnim stvarima – domaćem ručku, zvuku kiše, mirisu hleba iz rerne. Ne pušim, ne pijem (osim vina u posebnim prilikama) i nisam zavisna od društvenih mreža. Radije ću s tobom pričati satima nego skrolovati po telefonu.
Volela bih da imaš bar donekle slične vrednosti. Ako si porodičan, veran, pažljiv – već si korak bliže mom srcu. Ako znaš da se nasmeješ i kada je teško, ako znaš da kažeš „oprosti“, ako umeš da zagrliš bez razloga – onda veruj da bih volela da te upoznam.
Znam da živimo u vremenu kada su svi u žurbi. Kada muškarci klikću po profilima kao po jelovniku. Ali ja nisam tu da bih bila opcija. Ja sam tu da bih bila nečija odluka.
Ako i ti osećaš isto, javi mi se. Ne moraš odmah pisati romane – dovoljno je da napišeš iskreno ko si, odakle si, šta tražiš. Ja ću pročitati sve, odgovoriti svakom ko napiše iskreno i s poštovanjem. Fotografiju mogu poslati u privatnoj poruci. Za sada, samo znaj da sam prirodna, plavih očiju, smeđe kose do ramena, visoka 168 cm, vitke građe i, kako mi kažu prijatelji – zračim toplinom.
Ne želim više da čekam. Želim da pokušam. Jer verujem da prava ljubav može početi i ovako — jednim oglasom, jednim javljanjem, jednim susretom koji menja sve.
Ako se prepoznaš… tu sam.
