Zovem se Milena, imam 58 godina i dolazim iz jednog manjeg mesta u Crnoj Gori. Već dvanaest godina sam udovica. Prvo sam mislila da će vreme izlečiti sve, da će mi biti dovoljno to što sam majka, baka, radnica… Ali s godinama sam shvatila da nijedna uloga ne može zameniti ono što znači biti nečija žena. Nečija ljubav. Nečija pažnja.
Moj pokojni muž bio je dobar čovek. Imali smo lep brak. Nije bio savršen, ali bio je naš. Kad je otišao, ostala sam sama sa dvoje dece i odgovornošću da ih izvedem na pravi put. Danas su oni uspešni, imaju svoje porodice, svoj svet. A ja… ostala sam u našoj kući, sa sećanjima koja mi greju dušu, ali i sa samoćom koja boli.
Nisam se usudila da ranije tražim nekog novog. U maloj sredini ljudi mnogo pričaju, previše osuđuju, a premalo razumeju. Ali sada sam došla do tačke kada me više ne zanima šta će ko reći. Zaslužujem da volim i budem voljena. Ne tražim da zaboravim svog muža – tražim da nastavim život.
Imam 58 godina, ali moje srce nije umorno. Imam još šta da dam. Volim da kuvam, da šetam pored mora, da radim u bašti, da gledam stare filmove i slušam muziku iz mladosti. Imam mirnu narav, ne volim svađe, ne volim galamu, ali volim iskren razgovor i ono tiho “dobro jutro” koje ti promeni dan.
Volela bih da upoznam muškarca od 55 do 70 godina, po mogućstvu udovca ili nekoga ko je prošao kroz slično. Neko ko zna šta znači izgubiti, ali i imati snage da se ponovo nada. Ne moraš biti iz Crne Gore, ali bilo bi lepo da si blizu – da možemo da se vidimo, da popijemo kafu, da prošetamo kraj mora i ćutimo, a da nam to ćutanje sve kaže.
Ne tražim mnogo – samo poštovanje, pažnju i zajednički mir. Neko s kim bih mogla da provedem veče uz čaj i razgovor. Neko kome nije teško da mi drži ruku dok gledamo TV. Neko ko razume da ljubav u ovim godinama nije trčanje i strast, već poverenje i toplina.
Ako si sam, ako si se umorio od praznih dana, i ako želiš ženu koja će biti uz tebe, ne zbog koristi, ne zbog interesa – već iz duše – javi mi se. Ne šaljem slike odmah, jer verujem da se najlepša slika stvara kad dvoje pogleda jedno drugo i prepoznaju tišinu.
Ovo nije oglas za prolaznu vezu. Ne tražim sponzora. Ne tražim mlađe muškarce. Tražim čoveka s kojim ću deliti i tišinu i smeh. Ako ti ove reči nešto znače, ako si se prepoznao – piši Mileni iz Crne Gore. Možda su naši putevi čekali baš ovaj trenutak da se ukrste.
