Novak Đoković konačno je dobio ono što je zaslužio pre mnogo, mnogo, mnogo godina. Izgleda da su Francuzi to prekasno shvatili. Od izveštača MONDA sa Rolan Garosa.
Novak Đoković najavio je da je možda poslednji put učestvovao na Rolan Garosu baš ove godine. Postoji šansa da je meč protiv Janika Sinera i poraz u polufinalu poslednji duel na pariskoj šljaci u njegovoj karijeri. Nadaju se mnogi da to nije slučaj i da su to samo bile reči čoveka koji je tužan posle teškog poraza, ali ako jeste, onda je imao neku vrstu dirljivog oproštaja.
Ovo je bila treća uzastopna godina u kojoj izveštavam iz Pariza za MONDO i prvi put sam video tako veliku promenu u odnosu koji je francuska publika imala prema Novaku. Ne govorim samo o polufinalnom duelu, nego i uopšteno. Od prvog kola, pa sve do duela sa Sinerom. Konstantno su bili na njegovoj strani, podržavali ga, pevali, skandirali mu. Nešto što prethodnih godina nije bio slučaj.
Recimo, na meču protiv Saše Zvereva nisu dozvolili Nemcu da servira nekoliko minuta jer su pravili meksičke talase i pevali su Novaku. Pokazali su ono što ranije nisu – ljubav i poštovanje. Uz svo dužno poštovanje prema njima, rekao bih da su se kasno setili. Da su kasno shvatili ko je Đoković u stvari i da je jedno da navijate za drugog igrača zato što želite da taj drugi neko pobedi. To je legitimno naravno, ali da navijate za bilo koga, ko je sa drug strane, samo iz nekih nepoznatih razloga, to je nešto potpuno drugo.
Da li su ga gledali poslednji put ili ne, odgovor na to pitanje sigurno neće stići tako brzo. Možda ga dobijemo tek u maju naredne godine. Ali, ono što smo videli jeste da su svi želeli da Novak podigne grend slem pehar po 25. put. Hteli su da svedoče ispisivanju novih stranica istorije. Shvatili su verovatno da će imati dovoljno godina da budu uz Karlosa Alkaraza ili Janika Sinera, a da se Novaku bliži teniska penzija…
Dragi Francuzi, možda ste malo zakasnili.
Šta je Đoković rekao o svemu tome?
Primetio je i Novak da se mnogo toga promenilo ove godine, da drugačije reaguju na njega, da ga mnogo više poštuju nego što je inače bio slučaj.
“Da, imam utisak da dobijam više podrške. Ako pričamo o Parizu, ovakav doživljaj nisam imao na važnom meču, protiv broja jedan i protiv jednog od mojih najvećih rivala u ovom momentu. Osetio sam neko nadahnuće, radost, osetio sam se kao dete. Eto, ceo život sanjaš tako nešto. Lepo je doživeti to. Francuska publika neće tako lako da stane na tvoju stranu ako nisi Francuz. Rekao bih da je doprinelo i to što su se Rodžer i Rafa povukli i jer ne znaju koliko će me još dugo gledati kao aktivnog igrača”, objasnio je Đoković.
IZVOR:STIL.KURIR.RS
