Zovem se Snežana. Imam 50 godina i dolazim iz jednog mirnog sela blizu Doboja. Udovica sam već osam godina. Iako su mi ljudi često govorili da sam još mlada i da ću brzo nekoga upoznati, srce mi se zatvorilo tada – kad sam ostala sama sa dvoje dece i svet mi se preko noći promenio.
Danas su moja deca odrasla. Kćerka se udala, sin radi u inostranstvu. Ostala sam u kući koju smo zajedno gradili moj pokojni muž i ja. Svaki zid u ovoj kući čuva uspomene, ali i tišinu. I sada, kad su deca otišla svojim putem, konačno sam smogla snage da kažem sebi: „Snežana, vreme je da opet voliš.“
Ne tražim da mi neko menja prošlost, niti da zaboravim čoveka koga sam voljela. Tražim nekoga s kim mogu da nastavim. Da se ponovo smejem, da opet osećam leptiriće u stomaku. Jer bez obzira na godine – žena ostaje žena. I treba joj toplina, pogled, ruka u ruci.
Ja sam jednostavna žena. Volim domaćinski život – da kuham, da čistim, da brinem o čoveku koga volim. Možda će neko reći da su to staromodne vrednosti, ali ja se toga ne stidim. Verujem u porodični život, u razgovor uz večeru, u zagrljaj pre spavanja.
Nisam više za diskoteke, ali sam uvek za dugu šetnju, kaficu u dvoje, smeh do suza. Uživam u prirodi, volim miris sveže pokošene trave, i onu tišinu kad sve utihne pred kišu. Život u selu me naučio da budem skromna, ali i da volim istinski.
Tražim muškarca od 50 do 65 godina. Nije mi važno da li si razveden, udovac, ili jednostavno nisi imao sreće u ljubavi. Važno mi je da si ozbiljan, pošten, nežan. Da znaš šta želiš. Ne moraš biti bogat ni idealan – samo budi iskren. Dosta sam živela u tišini i želim nekoga s kim ću ponovo podeliti dane i noći.
Ukoliko živiš u Bosni, Srbiji, Hrvatskoj, ili čak i u inostranstvu – ne moraš brinuti. Spremna sam i da se preselim ako život tako odluči. Sve dok vidim da imaš ozbiljnu nameru i da tražiš ženu za zajednički život, a ne za prolazne priče.
Mnogi me pitaju: „Zašto sada, posle osam godina?“ A ja kažem – zato što više ne želim da budem hrabra samo za druge. Vreme je da budem hrabra i za sebe. Vreme je da neko meni skuha kafu. Da neko mene zagrli kad se uplašim. Vreme je da me neko pita kako sam – ne iz navike, već jer ga stvarno zanima.
Znam da negde postoji muškarac koji se pita gde su nestale žene koje znaju da vole iskreno. Koje se ne igraju, koje ne traže sponzore ni idealne muškarce iz bajke. Mi nismo iz bajke. Mi smo od krvi i mesa. I imamo prošlost, i ožiljke, ali i srce koje kuca.
Moje srce je spremno. Polako. Oprezno. Ali spremno. Spremno za razgovore u dvoje, za nedeljni ručak koji zajedno pripremimo, za osmeh kad se pogledi sretnu. Spremno za zagrljaj kad se dan završi.
📬 Ako se pronalaziš u ovim rečima, piši mi. Ne šalji slike automobila, ne hvali se imanjem. Pošalji mi rečenicu iz srca. Jednu iskrenu reč koja govori da i ti tražiš isto – nekoga ko će biti tvoj oslonac i kome ćeš ti biti dom.
Ne odgovaram na bezobrazne poruke. Molim da mi se jave ozbiljni muškarci, slobodni, koji znaju da vrednuju iskrenost, vernost i tihe radosti koje ljubav nosi.
I da znaš – ja još verujem. I neću odustati. Jer znam da prava ljubav ne dolazi uvek kad mi hoćemo – ali dolazi kad smo spremni. A ja jesam.
Facebook Comments