Zovem se Dragana, imam 50 godina i živim u Nišu. Iako brojke kažu da sam u „zrelim godinama“, ja verujem da su godine samo statistika – srce zna kad je spremno da ponovo voli. Ovo nije oglas iz očaja. Ovo je iskrena poruka žene koja zna da život još nije rekao sve što ima.
Po struci sam profesorka književnosti, a radim u srednjoj školi više od 25 godina. Moj dan počinje uz miris kafe, par stranica dobre knjige i tišinu koju samo istok Srbije zna da pruži. Učim decu o poeziji, ali u sebi nosim mnogo više od stihova – nosim iskustva, poraze, pobede i još uvek neugaslu veru u ljubav.
Visoka sam 172 cm, imam dugu crnu kosu i oči boje kestena. Ljudi kažu da zračim nekom unutrašnjom elegancijom. Ne trudim se da budem u centru pažnje, ali gde god se pojavim – primećena sam. Ne zbog izgleda, već zbog držanja, načina govora, pogleda koji ume da vidi kroz reči.
Nisam savršena. Imam bore oko očiju koje su dokaz da sam se smejala, plakala i živela. Ali ne stidim se nijedne. One su moje medalje. Moje zrelosti. Mojih padova iz kojih sam ustala.
Razvedena sam već sedam godina. Imam dvoje odrasle dece – žive u inostranstvu. Oni imaju svoj život, a ja sam odlučila da ponovo izgradim svoj – ali ne sama. Vreme je da pored sebe imam partnera. Ne saputnika, ne poznanika, ne „dopisnog druga“. Nego muškarca sa kojim će večere imati smisao. Koji će znati da ćuti sa mnom, ali i da se nasmeje kad najviše treba.
Tražim muškarca između 50 i 60 godina. Ne zanima me da li si razveden, imaš decu ili si možda nikada nisi bio u braku – zanima me da li znaš da voliš. Da li umeš da budeš prisutan. Da li znaš da odgovornost nije teret, nego čast.
Ne tražim da budeš sportista. Ali volela bih da vodiš računa o sebi. Da se ne zadržavaš u kafani svakog dana. Da znaš da šetnja parkom može biti lekovitija od terapije. Volim muškarce koji su emocionalno pismeni. Koji umeju da prepoznaju svoje osećaje, a ne da ih kriju iza šala ili grubosti.
Dragana ne traži bajku. Dragana traži stvarnost. Onu u kojoj zajedno kuvamo, planiramo vikende, čitamo jedno drugom pasuse iz omiljenih knjiga i znamo da nismo sami. Ljubav ne mora da bude drama. Može da bude mir, sigurnost i uzajamno poštovanje.
Volela bih da voliš prirodu. Da znaš kako izgleda jutro na selu, kako miriše lišće u jesen i kako se ćuti pored reke. Možda želiš jednog dana malu vikendicu u planini? I ja sanjam o tome. Neka mesto za dvoje, sa drvenim nameštajem i tišinom koju ne remeti ništa osim zvuka vatre iz kamina.
Ako si još uvek u fazi da menjaš žene kao čarape – nemoj mi pisati. Ako misliš da su žene posle 40. potrošne – ne čitamo istu knjigu. Ali ako si čovek koji zna da lepota dolazi iznutra, ako veruješ u duboke razgovore, tišinu sa smislom i zagrljaje koji traju – onda me možda već poznaješ.
U slobodno vreme volim da pletem, da kuvam po receptima koje sam nasledila od majke i da učim italijanski. Volim da odem u bioskop, ali i da ostanem kod kuće sa čašom vina i dobrim filmom. Ne tražim avanturu. Tražim dom – ne mesto, nego osećaj.
Nećeš od mene dobiti „provokativne slike“ ni flert poruke. Dobijećeš pažnju. Razumevanje. Ženu koja zna da sasluša, ali i da ti kaže kad grešiš. Dobijećeš prijatelja, ljubavnicu, saputnicu – ako znaš da budeš muškarac vredan toga.
Ovaj oglas nije poziv za instant dopisivanje. Ovo je poziv za stvarnu vezu. Ako si usamljen, ali nisi izgubio veru. Ako znaš koliko je važno imati nekog svog. Ako veruješ da posle 50. ljubav ne prestaje – piši mi.
Možda nismo mladi, ali smo – svoji. I to je vredno više od hiljadu izlazaka.
UKOLIKO ŽELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
