Zovem se Mira, imam 47 godina i živim u Beču već više od 20 godina. Rođena sam u Vojvodini, ali me život, kao i mnoge druge žene sa Balkana, odveo u inostranstvo. Ovde sam se skrasila, udala, radila kao kuvarica u školskom restoranu i nažalost prerano ostala bez supruga.
Samoća zna da bude tiha, ali teška. No, danas sam ovde jer želim da priznam nešto što mnoge žene mojih godina možda kriju – još uvek žudim za ljubavlju. Ne tražim princa na belom konju, niti nekoga ko će mi menjati život iz korena. Moj život je stabilan, sređen i ispunjen, ali nedostaje onaj jedan deo – muškarac koji ume da voli zrelu ženu. Ženu koja zna da ceni iskrenost, odanost i tihe zagrljaje pred spavanje.
Visoka sam 168 cm, imam 63 kilograma, bujnu crvenu kosu – prirodna je, zelene oči koje ljudi kažu da pričaju, izražen struk i negovano lice bez estetskih intervencija. Nosim svoje godine s ponosom, ne krijem bore jer one svedoče o smehu, suzama i životnim lekcijama. Oblačim se ženstveno, ali pristojno. Volim suknje, lagane košulje, miris parfema u kosi i cipele s malom petom. Umem da budem nežna, ali i temperamentna – sve u pravoj meri.
Muškarca kojeg tražim zamišljam kao osobu od 45 do 60 godina, nekog ko zna šta znači imati damu pored sebe. Ne tražim bogatstvo, ali tražim unutrašnju stabilnost. Volim muškarce koji znaju da poprave slavinu, ali i da napišu poruku „mislim na tebe“. Volela bih da si iskren, pažljiv, emocionalno otvoren i spreman za partnerstvo koje može trajati do kraja života.
Možda si razveden, udovac, nikada nisi bio oženjen – nema veze. Bitno mi je da si slobodan u srcu i da želiš da budeš nečiji oslonac. Ja ću biti tvoj.
Radim pola radnog vremena, što mi ostavlja dovoljno slobodnog vremena za šetnje po parku, čitanje knjiga, gledanje starih filmova i kuvanje. Da, kuvam fenomenalno – sarme, musaka, čorbe, rolat sa makom. Ako znaš da uživaš u domaćem obroku i toploj atmosferi – biće ti kao kod kuće.
U slobodno vreme pomažem komšijama, često idem u srpsku crkvu, a vikendom volim da sedim na terasi uz kafu i pričam o životu. Nisam žena za klubove, ali volim muziku, smeh i lagane šetnje uz reku. Nedostaje mi neko s kim mogu da podelim tišinu. Da sedimo zagrljeni, gledamo televiziju i ne moramo ništa da kažemo. Nedostaje mi ruka u mojoj. Glas koji kaže – „Tu sam“.
Ne tražim seks bez emocije niti avanture. Ja tražim muškarca koji želi zrelu ljubav – onu u kojoj ne treba da se glumi, da se trči, da se dokazuje. Samo da se voli.
Ako si u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj ili čak Srbiji – javi mi se. Sve se može kad se ljudi prepoznaju. Verujem u komunikaciju, upoznavanje, prijateljstvo i ljubav. Ne moraš odmah da me oboriš s nogu. Samo budi iskren. Počnimo porukom. Možda je to početak nečega velikog. I ne, nije kasno. Nikad nije kasno za ljubav.
Možda se pitaš kako provodim svoje dane kada nisam na poslu. Iskreno, uživam u malim stvarima. Jutarnja kafa dok kroz prozor posmatram kako se dan budi. Cvrkut ptica u malom parku blizu mog stana. Odlazak u biblioteku ili omiljenu pekaru gde me već znaju po imenu. Sitnice koje mnogi uzimaju zdravo za gotovo, ali koje meni predstavljaju bogatstvo.
Tokom vikenda često volontiram. U Beču postoji mnogo starijih osoba koje su usamljene, bez porodice. Odem kod njih, pročitam im nešto, pričamo, igramo šah. Ta ljudska povezanost, to davanje vremena, meni znači više nego bilo šta materijalno. I verujem da i ti negde u sebi nosiš tu toplinu – jer ako si pročitao sve do ovde, onda si neko ko ume da voli.
About the Author
