“Uvek pitaju šta je bolje, meso ili biljke, a ti ne možeš da daš definitivan odgovor”, rekao je dr Aleksandar Matić i otkrio da je Novak Đoković samo jedno vreme bio vegan.
U poslednje vreme, ishrana je postala mnogo više od ličnog izbora. Veganska i karnivor dijeta predstavljaju dve potpuno suprotne strane spektra i izazivaju sve češće podele među ljudima. Dok jedni tvrde da je isključivo biljna ishrana ključ zdravlja, dugovečnosti i etike, drugi veruju da je mesna ishrana najprirodniji i najefikasniji način za poboljšanje fizičkog i mentalnog stanja.
U takvom svetu krajnosti, lako je izgubiti iz vida suštinu – balans, znanje i razumevanje potreba sopstvenog tela. Zato je podkast Ivana Kosogora sa dr Aleksandrom Matićem izazvao veliku pažnju. Dr Matić je na jasan način razbio najčešće zablude vezane za obe dijete. Spomenuo je i Novaka Đokovića i otkrio da je najbolji teniser svih vremena jedno vreme bio vegan, ali više nije.
“Mene uvek fascinira kako ljudi ne razmišljaju kritički o svemu i kako sve gledaju crno ili belo. Uvek pitaju šta je bolje, meso ili biljke, a ti ne možeš da daš definitivan odgovor. Moraš da gledaš nijanse – šta je bolje za šta, za koga, u kom trenutku, koje su ti želje i ciljevi, šta želiš da postigneš, na koje meso misliš, na koje biljke itd. Ceo spektar zdravlja nije crn ili beo, nego je spektar. Na jednom kraju se nalazi gojazan čovek koji jede samo čips i nije ustao iz kreveta, na drugom kraju spektra je Novak Đoković. Ni jedna ni druga krajnost nije dobra za zdravlje, čak ni Novak Đoković“, rekao je dr Matić i objasnio razlog.
“Novak Đoković tera na crveno, maltretira svoje telo jako. Mi treba da se nađemo na tom spektru, bliže Đokoviću, naravno, ali kada smo tu negde, za ono što je nama potrebno, mi možemo da nađemo ono što nam je dobro i mentalno. Krajnosti često nisu dobre za psihu, a i psiha predstavlja deo zdravlja. Ljudi to često zaboravljaju. Mi čak i ako se hranimo skroz ispravno, da ništa loše ne unosimo, to može da bude opterećujuće za psihu i samim tim da ne bude dobro za zdravlje”, objasnio je dr Matić u podkastu Ivana Kosogora.
Veganska ili karnivor – prednosti obe dijete
Karnivor dijeta
“Karnivor dijeta je dijeta kada se jedu samo namirnice životinjskog porekla i to prevashodno meso i jaja. Postoje neke podgrupe, a najtvrđa grupa jede samo meso i jaja. Druga grupa je fleksibilnija, jede i mleko i mlečne proizvode. Uglavnom ne uzimaju mleko, ne znam zašto, to mi nije baš najjasnije. Neki jedu med. Opet, med je životinjskog porekla.
Ako pričamo o najtvrđoj grupi, to može da bude dobro prvenstveno kao eliminaciona dijeta. Znači, ukoliko sumnjamo da nam nešto smeta u hrani, mi izbacimo sve i jedemo samo meso i jaja. Jaja mogu da smetaju, ali meso retko kome može da smeta. Onda polako možemo da ubacujemo neke druge stvari dok ne nađemo šta nam zaista smeta. Dakle, kao eliminaciona dijeta nije loša stvar.
Druga stvar, karnivor dijeta nije loša stvar ako neko želi da izgubi kilograme. Ukoliko je neko izuzetno gojazan, a voli da jede slatko i testa, neki ljudi se izuzetno dobro osećaju kad izbace sve to i mogu mnogo brzo da gube kilograme. Ljudi mnogo vole karnivor dijetu zato što se jako brzo na vagi vidi gubitak kilograma.
To se dešava zato što kad ne unosimo ugljene hidrate, a karnivor dijeta gotovo uopšte nema ugljenih hidrata, keto je, pogotovo kad je bez mleka, naše telo prvo koristi glikogen iz mišića, potroši ga skroz. A glikogen je rezerva ugljenih hidrata u mišićima i za jedan gram glikogena u mišićima je vezano oko 4 grama vode.
Samim tim, kad izgubimo glikogen koga ima oko 500 grama u mišićima i još 200-300 grama u jetri, mi brzo izgubimo 2-3 kg odmah u prvih nekoliko dana. To ljude, kojima je teško da izgube kilažu, ohrabri. Puno ljudi prijavljuje, ali to su anegdote, nije kod svakoga isto, da su duže siti kad jedu meso. Ne traži im se vrlo brzo slatko i onda im je lakše da to održavaju.
Glavne stvari koje ljudi pričaju su anegdote. U nauci su anegdote potpuno beznačajne, zato što ti na svaku anegdotu: ‘Ja sam se izlečio’, imaš anegdotu: ‘Ja sam to probao i meni to ništa nije uradilo’. Toga uvek ima, pogotovo kod ovakvih stvari. Kod karnivor dijete imamo puno ljudi koji imaju zdravstvene probleme od te dijete, samo što se više čuju ovi drugi, glasniji su jer u grupama pišu ljudi koji imaju dobre rezultate. Oni koji nemaju, uglavnom ne pišu o tome nego pređu na neku drugu dijetu.
Šta kaže nauka? Autoimune bolesti su izuzetno heterogena grupa različitih bolesti koje su različitog porekla, ali imaju nešto zajedničko, a to je da naše telo prepoznaje antigen, neki deo našeg tela ga vidi kao strano telo i napada ga. Zašto se to dešava? U većini slučajeva ne znamo. U medicini mi dosta toga ne znamo, imunitet je vrlo kompleksna stvar i kod nekih ljudi se to dešava.
Ono što kaže nauka, pored anegdota, to se najpre odnosi na reumatoidni artritis. Za to ima najviše dokaza da veganska dijeta može da pomogne, u smislu da smanji simptome. Rađeno je puno istraživanja za dijebetes šta je bolje i nije ništa nađeno, za multiplu sklerozu nema dovoljno dokaza da išta ‘radi’, a ljudi na karnivor dijeti najviše prijavljuju da im se poboljšala koža. Dakle, opet pričamo o anegdotama, ali nema dovoljno dokaza zašto se to dešava. Najverovatnije je reč o eliminacionoj dijeti, odnosno, najverovatnije da tim ljudima nije pomoglo to što jedu samo meso, nego su izbacili nešto što im pogoršava to stanje. To ne znači da je to lek.
Sve u svemu, hrana, iako je neverovatno značajna za naše zdravlje i to kako se osećamo, nije lek. Telo nam je jače, ali nije lek za bilo koju autoimunu bolest. Nažalost, da jeste, to bi bilo super i svi bismo tačno znali šta da jedemo. Nažalost, to nije baš tako”, objasnio je dr Matić.
Veganska dijeta
“Veganska dijeta je dijeta na biljnoj bazi. Vegani ne jedu ništa životinjskog porekla. Naravno, i tu imamo vegane koji ponekad jedu mlečne proizvode, jaja, ribu, mleko. To su već vegetarijanci, ali ima različitih grupa, a mi pričamo o najtvrdokornijima. Kod veganske dijete je dobro što većina ljudi koji krenu na vegansku dijetu, unose manju količinu kalorija generalno. Tako da, mršave. To treba odvojiti.
Većina studija koje prate vegansku i karnivor dijetu, pošto mora da se prati duži vremenski period, samim tim one su epidemiološke i zasnivaju se na tome šta ti meni kažeš. Dakle, ti mi pišeš izveštaje, ja pratim situaciju. Iako je to najbolji način da vidimo šta će se desiti posle 30 godina, mi opet ne možemo da znamo da li je samo to što si ti vegan ili karnivor uticalo na to što će se desiti jer vegani, generalno gledano, žive zdraviji život. Više treniraju, manje puše, manje piju alkohol, za razliku od ljudi koji jedu meso. Generalno je tako.
Kada pričamo o zapaljenju, može da bude lokalno i može da bude sistemski. Lokalno je kada se dešava na određenom mestu, a sistemsko zapaljenje je kada su povećani neki inflamatorni markeri u krvi. To su dve stvari koje ljudi mnogo mešaju i koriste u različite svrhe. Moramo da razlikujemo ono što se dešava lokalno u crevima i ono što se dešava sistemski u krvi.
Zašto su biljke izuzetno značajne za zdravlje? Ono što najviše karnivor dijetu razlikuje od veganske je to što u biljkama postoje vlakna, a u mesu ne postoje. Vlakna se nalaze u voću, povrću i žitaricama. Ona su neverovatno značajna jer nam čine masu stolice, a predstavljaju hranu za bakterije koje se nalaze u našim crevima. Svako od nas u crevima ima različite vrste svih tih bakterija i mi sa njima živimo ceo život. Ne možemo da živimo bez njih, one nama pomažu.
U poslednje vreme se mnogo pronalazi da su pored toga što su značajne za imunitet, da su značajne i za tu sistemsku inflamaciju i nađeno je da određeni soj bakterija koji luči određene masne kiseline kratkog lanca, utiče na to da smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, mogu da utiču na smanjen rizik od nastanka depresije, demencije itd“, objasnio je dr Matić.
Šta je bolje?
Na kraju, umesto da biramo strane i upadamo u zamke krajnosti, možda je najbolje da se okrenemo ravnoteži. Upravo to je poruka koju je dr Aleksandar Matić jasno istakao u razgovoru sa Ivanom Kosogorom – da ne postoji univerzalna ishrana koja odgovara svima, već da je ključno slušati svoje telo i prilagoditi ishranu ličnim potrebama.
Kao jedan od najprihvatljivijih i najodrživijih modela, izdvojila se mediteranska ishrana – bogata voćem, povrćem, zdravim mastima i umerenim unosom mesa i ribe. Ne zbog trenda, već zato što predstavlja balans između nauke, tradicije i zdravog razuma.
“Od čega ljudi treba da krenu? Prvo treba da nađeš količinu kalorija za to što ti treba. Kad unosiš manje, ti ćeš da smršaš, kad unosiš više, ti ćeš da se ugojiš. Druga stvar je da unosiš dovoljnu količinu proteina, što većina ljudi unosi, ali ako hoćeš da izgrađuješ mišiće, to je između 1,6 i 2,2 grama po kilogramu telesne mase. Odatle kreneš i pokušaš da jedeš što više povrća i voća, što više vlakana, što više antioksidanasa, toga što ima u biljkama. To nastaviš da radiš, kreneš da treniraš i spavaš redovno. Za par godina, bolji si od 99 odsto populacije“, savetovao je dr Matić.
“Novak Đoković nije više vegan”
A kada se ispune tri osnovne stavke – dovoljna količina proteina i vlakana, fizička aktivnost i san, onda smo svi bliži Novaku Đokoviću, istakao je doktor.
“Onda možeš da razmišljaš koji će biti odnos masti i ugljenih hidrata, šta ti najviše odgovara, pa šta ti najviše odgovara pre i posle treninga, pred spavanje, pa šta možeš da uneseš od antioksidanasa i na kraju dođeš do Novaka Đokovića. On nije vegan, u priči sam sa njegovim timom. Jedno vreme je bio. Novak ne jede meso, ali jede ribu“, rekao je dr Aleksandar Matić.
IZVOR:MONDO.RS
About the Author
