Zovem se Ivana, imam 31 godinu i živim u Nišu, gradu koji volim zbog njegove energije, toplih ljudi i mirisa kafe koji se širi jutarnjim ulicama. Mnogi mi kažu da imam onaj “nešto” pogled – onaj koji te natera da se zapitaš šta se krije iza njega. Visoka sam 168 cm, imam dugu crnu kosu koja mi pada preko ramena, i oči boje lešnika koje umeju da zasvetle kada sam srećna. Moje lice je nežno, sa izraženim jagodicama, a koža svetlog tena i prirodno ružičastih obraza. Oduvek sam volela da se negujem – ne preterano, ali dovoljno da izgledam i osećam se dobro. Moje telo je vitko, sa prirodnim oblinama, jer volim aktivan život, ali i dobar obrok.
Radim kao nastavnica engleskog jezika i uživam u svom poslu, jer svaki dan donosim nekome novo znanje. Pored posla, obožavam da čitam, pišem i istražujem nove recepte. Ljudi često misle da sam tiha i povučena, ali kada se opustim, pokazujem svoju vedru, duhovitu i pomalo nestašnu stranu. Nisam ljubitelj površnih poznanstava – meni treba neko ko ume da uđe u suštinu, ko zna da razgovara i sluša.
Moj idealan muškarac? Nije stvar samo u visini, izgledu ili stilu. Naravno, volela bih da bude viši od mene, uredan i negovan, ali to nije presudno. Najviše me privlače muškarci koji imaju samopouzdanje bez arogancije, koji znaju šta žele i ne boje se da to pokažu. Cenim iskrenost i direktnost – nema potrebe za glumom ili igricama. Ako ti se dopadam, reci mi to. Ako nešto ne ide, reci i to. Otvorenost mi je važnija od savršenog ponašanja.
Volim kada muškarac ima smisao za humor i ume da me nasmeje i onda kada dan nije savršen. Želim nekoga ko će me motivisati da budem bolja, kao što ću i ja njega podržavati. Verujem da prava veza nije samo leptirići na početku, već i spremnost da se ostane i kad postane teško. Umeće da stojiš uz partnera je ono što cenim najviše.
Slobodno vreme volim da provodim aktivno, ali ne bežim ni od opuštenih večeri kod kuće. Uživam u šetnjama po Tvrđavi, vikend izletima na planine, ali i u dugim razgovorima uz vino. Kuhinja mi je jedna od omiljenih prostorija – volim da eksperimentišem, a posebno uživam kada kuvam za nekoga ko ume da ceni trud. Ako znaš da ceniš domaću pitu ili pastu spremljenu s ljubavlju, možda smo već na istom talasu.
Ne tražim bajku, iako volim romantiku. Tražim realnu ljubav – onu u kojoj oba partnera znaju da je sreća rezultat truda i zajedničkog rada. Nekoga ko će me držati za ruku ne samo u srećnim trenucima, već i onda kada naiđu oluje. Ne očekujem savršenstvo, jer ni ja nisam savršena. Ali verujem da negde postoji muškarac koji će razumeti da je ljubav izbor koji praviš svakog dana.
Znam da danas mnogi beže od vezivanja, plaše se obaveza, biraju lakši put. Ja nisam takva. Spremna sam da dam vreme, pažnju i srce onome ko mi pokaže da vredi. Ako si avanturista u duši, ali znaš da ceniš mir doma, ako voliš da otkrivaš nova mesta, ali i da ponekad samo sediš pored nekoga u tišini – možda si baš ti muškarac kog tražim.
Verujem da prava osoba može promeniti život iz korena. Možda ćeš ti biti taj koji će mi pokazati da sam bila u pravu kada sam verovala da prava ljubav i dalje postoji. Ako misliš da možeš da mi pružiš iskrenost, nežnost i partnerstvo, nemoj da čekaš. Piši mi. Možda već sutra pišemo našu zajedničku priču.
Mnogi misle da život u selu znači dosadu, ali ja mogu da ti kažem da je to daleko od istine. Moje selo je okruženo zelenilom, mirisom poljskog cveća i zvukom potoka koji prolazi iza kuće. Jutra ovde počinju drugačije nego u gradu – nema buke automobila, samo cvrkut ptica i miris sveže skuvane kafe. Dok grad žuri, selo diše mirnim ritmom, a to je ono što volim.
Radim u seoskoj osnovnoj školi kao nastavnica engleskog jezika. Moji đaci su veseli, iskreni i puni pitanja, a meni je svaki čas prilika da im otvorim vrata ka nekom širem svetu. Ipak, posle radnog dana, vraćam se svom dvorištu, bašti i staroj drvenoj klupi na kojoj volim da sedim uz knjigu. Oduvek sam želela spoj prirode i ljudi, pa mi ovaj život pruža najbolje iz oba sveta.
Moj idealan muškarac ne mora biti rođen na selu, ali volela bih da ume da ceni ovaj način života. Ako voliš mir, prirodu, i ako znaš da se raduješ malim stvarima – poput zajedničkog doručka na terasi dok sunce izlazi – onda ćeš se ovde osećati kao kod kuće. Ne očekujem od tebe da oreš njivu ili hraniš kokoške (osim ako želiš), ali važno mi je da ne vidiš selo kao kraj sveta, već kao početak jednog drugačijeg, kvalitetnijeg života.
Možda te zanima kako provodim vikende. Subotom volim da odem na pijacu, ne samo zbog hrane, nego i zbog priča. Na selu se ljudi znaju, pa svaka kupovina povrća znači i razmenu nekoliko šala i tračeva. Popodne provodim u dvorištu – nekad sadim cveće, nekad sedim sa prijateljicama uz domaći sok od zove. Nedeljom volim šetnje obližnjim livadama ili planinarenje po obroncima Suve planine.
Moj izgled možda ne asocira na tipičnu “seosku devojku” iz stereotipa. Volim haljine, negovane ruke, i parfem koji se oseti kada prođeš pored mene. Ali isto tako, nije mi problem da obujem čizme i krenem kroz blato ako treba. Mislim da je prava lepota u tome da znaš da se prilagodiš situaciji, a ne da glumiš savršenstvo.
Kakav muškarac bi mi odgovarao? Onaj koji ima strpljenja, jer život ovde ide sporije nego u gradu. Onaj ko zna da uživa u trenutku, ko ne paniči kad nestane struje na pola sata, nego zapali sveću i napravi od toga romantičnu atmosferu. Volim ljude koji ne jure samo materijalno, već znaju da je vredno i ono što se ne može kupiti – osmeh, dodir, mirno veče.
Znam da nekima zvuči čudno što žena u tridesetim živi na selu i traži partnera, ali ja verujem da ljubav može da se rodi bilo gde. Možda ćeš doći iz grada, možda iz drugog sela, a možda iz inostranstva – važno mi je da imamo iste vrednosti. Ako si iskren, odan i spreman da se smeješ i u kišnim i u sunčanim danima, onda si možda baš ti taj koji će sedeti pored mene na onoj drvenoj klupi.
Često razmišljam o tome kako bi bilo lepo imati partnera s kojim mogu da delim i male i velike stvari. Zajedničko spremanje zimnice, planiranje letovanja, čak i običan odlazak po hleb – sve to postaje posebno kad imaš s kim. Ljubav nije samo strast na početku, ona je odluka da ostaneš uz nekoga i kada svakodnevica zakuca na vrata.
U selu nema toliko kafića i restorana, ali ima nečega što grad ne može da ponudi – tišine. One tišine u kojoj možeš čuti svoje misli i pogledati partnera bez žurbe. Ako ti to zvuči kao dosada, verovatno nismo jedno za drugo. Ali ako ti to zvuči kao mir, možda bi trebalo da se upoznamo.
Ja sam žena koja će te voleti iskreno, bez kalkulisanja. Neću ti obećavati da će svaki dan biti savršen, ali ti mogu obećati da ću se truditi da svaki dan bude vredan pamćenja. Ako tražiš nekoga ko će ti biti partner u pravom smislu te reči, ko će te podržati i voleti onakvog kakav jesi, onda ti kažem – ne gubi vreme. Piši mi.
Možda ćeš otkriti da ti život na selu, uz pravu osobu, može doneti više sreće nego što si ikada zamišljao.
UKOLIKO ZELITE DODAJTE ME NA PROFIL ISPOD
About the Author
