Ljubavni oglas: Nerma, 41 godina, Austrija
Zovem se Nerma i imam 41 godinu. Živim u prelepom gradu Beču, gde radim i gradim svoj život daleko od rodnog kraja. Iako sam daleko od svoje domovine, u srcu sam i dalje povezana sa tradicijom, porodicom i vrednostima koje me prate od detinjstva. Visoka sam 168 cm, sa tamnom kosom srednje dužine i toplim smeđim očima koje odražavaju moju iskrenost i dobroću. Vodim računa o sebi, volim elegantan i uredan stil, ali cenim i udobnost i jednostavnost u svakodnevnom životu.
Po zanimanju sam računovođa i uživam u svom poslu jer volim preciznost i red, ali mnogo više od svega volim slobodne trenutke koje koristim da se opustim i posvetim sebi. U svom slobodnom vremenu često šetam kroz bečke parkove, uživam u umetnosti i kulturi koju ovaj grad obiluje, ali i u mirnim večerima kod kuće, uz dobru knjigu ili film.
Uvek sam smatrala da život nije samo niz obaveza i rutina – on je prilika za nove početke, za ljubav i prijateljstva. Iako nisam idealna, trudim se da budem iskrena, odana i da volim punim srcem. Verujem da prava veza nastaje na poverenju, razumevanju i poštovanju, i da ljubav ne poznaje granice, ni kilometre, ni godine.
Do sada sam imala nekoliko veza, ali nijedna nije uspela da izraste u nešto trajno i stabilno. Sada znam šta želim i šta ne želim – tražim partnera sa kojim ću moći da delim svakodnevne radosti, ali i izazove života. Nekoga ko zna da bude prijatelj, podrška i oslonac, ali i neko ko ume da voli bez straha i rezerve.
Tražim muškarca između 42 i 55 godina, ozbiljnog, emotivnog i spremnog da zajedno gradimo zajednički život pun poverenja i razumevanja. Volim muškarce koji su otvoreni, iskreni i koji imaju smisla za humor. Poželjno je da voli prirodu i aktivnosti na otvorenom, ali i da ceni mirne, intimizirane trenutke kod kuće.
Ako si muškarac koji zna šta želi i ne boji se da pruži srce, ako si spreman za vezu sa ženom koja će te voleti iskreno i duboko, volela bih da se upoznamo. Nije važno odakle si, bitno je da si spreman na ozbiljnu i iskrenu priču, bez igrica i laži.
Čekam tvoj poziv ili poruku sa nestrpljenjem i nadom da ćemo možda zajedno pisati novu ljubavnu priču.
Ponekad se zapitam koliko je život zapravo nepredvidiv i koliko puta nas put navede tamo gde najmanje očekujemo. Kada sam pre mnogo godina došla u Beč, nisam ni slutila da ću tu pronaći ne samo posao i mir, već i sebe. U početku je sve bilo strano — jezik, ljudi, ritam života — ali vremenom sam naučila da i u tuđini možeš da se osećaš kao kod kuće, ako u srcu nosiš ono što te definiše. Svaki kamen ovog grada sada mi je poznat, svaka ulica ima svoju priču, a ja sam deo te priče postala bez da sam to i primetila.
Ali, i pored toga što sam ostvarena na mnogim poljima, u meni i dalje postoji ta iskra čežnje, taj tihi glas koji šapuće da je život potpun tek kada imaš s kim da ga deliš. Nisam osoba koja juri za površnim stvarima, nikada nisam tražila savršenstvo — jer verujem da prava lepota leži u nesavršenim trenucima, u iskrenom pogledu, u osmehu koji ne moraš objašnjavati. Ono što želim sada je mir, ali onaj mir koji dolazi iz duboke povezanosti sa nekim ko te razume i prihvata baš takvu kakva jesi.
Možda ćeš reći da u današnje vreme to zvuči naivno, ali ja verujem da ljubav još uvek postoji — samo što se danas ređe prepoznaje, jer ljudi previše žure, previše analiziraju, zaboravljaju da slušaju svoje srce. A ja sam naučila da upravo ono zna najbolje. Iako sam imala razočaranja, ne nosim gorčinu u sebi. Svako iskustvo, svaka veza, pa i ona koja nije uspela, naučila me je nečemu vrednom — pre svega, da nikada ne treba gubiti veru u ljubav.
U večerima kada šetam pored Dunava, često razmišljam kako bi bilo lepo imati nekoga uz sebe — da delimo tišinu, da zajedno ćutimo i razumemo se bez reči. Nekoga kome bih mogla ispričati svoje snove, ali i strahove, a da me ne osuđuje. Nekoga kome bih spremala kafu ujutru i s kim bih se smejala bez razloga. Ne tražim bajku, tražim stvarnost ispunjenu toplinom i međusobnim poštovanjem.
Verujem da se prave stvari dešavaju u pravom trenutku. Možda baš sada, dok čitaš ove redove, i ti osećaš istu prazninu, istu želju za iskrenim zagrljajem koji ne traži ništa osim prisustva. Ako je tako, onda možda ovo nije slučajnost. Možda su se naše misli ukrstile s razlogom.
Život me naučio da nikada ne kažem „nikad“. Jer svaki novi dan nosi mogućnost novog početka. I zato, ako prepoznaš nešto svoje u mojim rečima, ne ustručavaj se. Napiši mi, ispričaj mi o sebi, o onome što voliš i u šta veruješ. Možda baš između redova naših poruka započne nešto što vredi — možda baš tada počne da se piše novo poglavlje, ono u kojem dvoje ljudi konačno pronađu ono što su dugo tražili: mir, razumevanje i ljubav.
About the Author
