“Zovem se Dunja i želim ono što svi tražimo – nekoga uz koga će ti srce biti mirno.”
Moje ime je Dunja. Imam 33 godine, živim na relaciji grad–selo, radim stabilan posao i vodim jedan naizgled sasvim običan život. Ali jedno mi fali – iskrena bliskost. Ne tražim bajku. Ne očekujem savršenstvo. Samo nekoga ko će biti moj mir u ovom haotičnom svetu.
Neću da kažem da mi je srce prazno – jer nije. Puno je ljubavi koju želim da dam. Ali mi nedostaje neko kome bih mogla da je dam. Nedostaje mi ruka koju mogu da držim dok gledamo film. Pogled koji mi kaže “tu sam”, i zagrljaj koji ne moram da tražim.
Bila sam u vezama. Nekima kratkim, nekima dužim. Volela sam. Bila povređena. Naučila sam šta želim, a još više šta neću. Neću igre. Neću ghosting. Neću da se pitam da li sam dovoljna. Hoću nekog ko će me izabrati svaki dan – ne zato što mora, već zato što želi.
Ne tražim princa. Ali verujem u dobre muškarce. U one koji drže do reči, koji znaju da saslušaju, koji razumeju tišinu i poštuju prostor. U one koji će ponekad samo ćutati sa mnom, a da opet sve bude rečeno. Takvog želim.
Volim jednostavne stvari. Kafu na terasi, šetnju kraj reke, razgovore do kasno u noć. Obožavam prirodu, knjige, smeh. Uživam da kuvam kad sam zaljubljena. Volim da iznenadim porukom, sitnicom, pažnjom. Neko sam ko se daje – do kraja, ali samo ako osetim da i s druge strane ima nečeg iskrenog.
Ne zanimaju me lažni sjajevi, skupi automobili ni prazne reči. Više me kupi tvoj pogled kad misliš da ne gledam. Ili kako se nasmeješ kad te nešto stvarno dirne. Možda deluje kao da sanjarim, ali ja sam zapravo vrlo realna. Samo verujem u male stvari koje čine velike ljubavi.
Ne bežim ni od čega – ni od ranih jutarnjih poruka, ni od nesavršenosti. Svesna sam svojih mana, ali i svojih vrednosti. Verujem u otvoren razgovor i poštovanje, u partnerski odnos gde se oboje trudimo, ne jer moramo, već jer želimo.
Ako si neko ko ume da voli nežno, a čvrsto. Ako znaš šta hoćeš, i ne plašiš se emocija. Ako tražiš nekog s kim će ti dan biti lakši, a noć toplija – možda se baš tu negde susretnemo.
Neću ti obećavati savršenstvo. Ali mogu ti obećati osmeh svakog jutra, toplinu u svakoj poruci, i nekog ko će biti tu – kad svi odu. Nekog ko zna da ljubav ne dolazi svaki dan, i da kad se desi – čuva se kao dragocenost.
Zovem se Dunja. I ako negde postojiš ti – koji se prepoznaš u ovim rečima – možda je vreme da pišemo našu priču. Ne mora da počne velikim gestom. Dovoljna je jedna iskrena poruka. Jedno “hej”. I možda je to početak svega što nam je do sada falilo.
UKOLIKO ZELIS DODAJ ME NA PROFIL ISPOD
