Zovem se Ivana, imam 45 godina i već deset godina sam u braku sa čovekom kog sam nekada duboko volela. Na početku naše veze, sve je izgledalo kao bajka — strast, nežnost, smeh i obećanja da ćemo zajedno graditi srećan život. Ali kako su godine prolazile, nešto je polako počelo da se menja. Naše večeri su postajale tihe, zagrljaji su postajali ređi, a dodiri — gotovo nepostojeći.
Već deset godina nemamo intimne odnose. Možda zvuči neverovatno, ali istina je. I ne, nije zbog toga što nisam želela ili zato što nisam pokušavala. Naprotiv, ja sam želela da naš brak uspe, da nađemo način da ponovo budemo bliski i povezani, ali svaki pokušaj završavao je razočaranjem i povlačenjem.
Kako vreme prolazi, osećam se kao da živim sa strancem. Iako je moj muž fizički tu, između nas postoji zid koji ne uspevamo da srušimo. Pričamo o svakodnevnim stvarima, deci, poslu, ali o onome što je nekada bilo srce naše veze — o bliskosti i ljubavi — retko kada i progovorimo.
Nisam sigurna kada se tačno sve prelomilo. Možda je to bila umor od svakodnevice, stres, nezadovoljstvo koje nismo znali kako da izrazimo. Ili možda jednostavno ljubav koju smo nekada imali nije bila dovoljno jaka da izdrži sve oluje koje nas snađu.
Nisam se predala. Pokušavala sam da razgovaram, da tražim pomoć, da predložim zajedničku terapiju, ali moj muž je bio zatvoren, distanciran. Postalo je jasno da naša priča ide ka mestu gde ljubav polako umire, a mi postajemo saigrači u braku bez strasti.
Nisam kriva ni ja, ni on — možda smo samo dvoje ljudi koji su se promenili, koji su se udaljili. Ali duboko u sebi još uvek želim da postoji bar zrno nade. Želim da verujem da je moguće pronaći način da ponovo budemo bliski, makar i na drugačiji način.
Ako i ti prolaziš kroz nešto slično, znaš koliko to boli i koliko je teško priznati sebi da nešto što si jednom voleo polako nestaje. Ali verujem da iskrenost prema sebi i partneru može biti prvi korak ka nečemu boljem.
Ne znam kakva će biti budućnost mog braka, ali znam da zaslužujem ljubav, poštovanje i bliskost — kao i svaki čovek. I možda, baš zato što je teško, nastaviću da se borim za to, ili ću pronaći snagu da krenem dalje i sebi pružim šansu za sreću.
Facebook Comments