Zovem se Sandra, imam 43 godine, živim u Beogradu. I neću da lažem – prestala sam da verujem. Ne u ljude. U ljubav.
Prošla sam ono što mnoge žene neće ni priznati: lažna obećanja, čekanja na poruke koje nikad ne dođu, osećaj da si u vezi – a sama.
I sve sam to prećutala. Jer “budi jaka”. Jer “imaš posao, imaš sve, šta ti fali?”
Fali mi ono što se ne može kupiti, ni naći na sniženju. Fali mi čovek koji je prisutan, svoj, staložen. Fali mi partner.
Radim u jednoj međunarodnoj firmi kao HR menadžer. Svakog dana slušam druge ljude kako pričaju o svojim problemima, potrebama, emocijama… a kad se završi radni dan – odlazim u stan u kom se ne čuje ničiji glas osim mog.
Nekad mi bude tiho. Nekad – pretiho.
Ne pišem ovo da bih izazvala sažaljenje. Ne, ja sam žena koja zna da stoji čvrsto na zemlji. Ali sam i žena kojoj je dosta površnosti.
Ne tražim čestitke, ni “bravo, hrabra si”. Tražim samo jedno: istinu.
Istinu u pogledu. U poruci “mislim na tebe” bez povoda. U planovima za vikend, za leto, za život. Tražim nekoga ko zna da mir nije dosada, i da nežnost nije slabost.
Volim filmove koji se gledaju u dvoje, šetnje bez plana, i večere koje nisu zbog hrane – nego zbog bliskosti.
Volim da kuham kad znam da će neko reći: “Ovo je baš ukusno.” Volim da napišem poruku ujutru: “Jesi li se naspavao?” i da dobijem odgovor koji nije samo emoji.
Možda sam staromodna. Ali verujem u ljubav koja ne mora da bude savršena – ali mora da bude stvarna.
Neko da me uhvati za ruku na ulici, ne da bi se pokazao, nego da mi pokaže da je tu.
Možda si ti čovek koji se i sam pita gde su nestale žene koje više ne jure status, slike, prividne savršenosti – nego stabilnost, partnerstvo, prisustvo.
Ako jesi – volela bih da se upoznamo.
Ne moraš da znaš citate iz knjiga. Dovoljno je da znaš kako da slušaš.
Ne moraš da znaš savršeno da voliš. Dovoljno je da imaš volju da pokušamo.
Zamislila sam kako izgleda veče s tobom: pijemo vino, na radiju svira nešto lagano, razgovaramo o danu, ti me pogledaš i kažeš: “Ovo je to.”
Zamisli život u kom ne jurimo ništa, ali imamo sve. Jer imamo jedno drugo.
Ako si između 40 i 50 godina, emotivno stabilan, samostalan, i znaš da odnosi ne rastu sami od sebe – javi se.
Ne tražim bajku, ali tražim muškarca kome nije teško da pokaže osećanja. Da kaže kad mu je stalo. Da ne beži kad dođu tiha jutra i duga tišina – jer zna da u toj tišini postoji sigurnost.
Zajedno možemo da srušimo zidove prošlosti. Da napravimo prostor za nešto novo. Možda nije lako – ali ako je stvarno, onda vredi.
I zato pišem. Da znaš da postojim. Da znaš da možda neću biti savršena – ali ću biti svoja.
Ako ti sve ovo nije previše – možda sam ja baš ona koju si tražio.
Napiši poruku. Neka ovaj oglas ne ostane samo još jedan u nizu. Možda je baš tvoja poruka – novi početak za oboje.
UKOLIKO ZELITE DODAJT EME NA PROFIL ISPOD
Facebook Comments