Ivan Ljubičić se podsetio legendarnog finala 2019. godine kada je Novak Đoković savladao Rodžera Federera u jednom od istorijskih mečeva na Vimbldonu.
Nekadašnji trener Rodžera Federera Ivan Ljubičić dao je opširan intervju za “Večernji.hr” gde je govorio o saradnji sa jednim od najboljih tenisera ikada, a usput se podsetio bolnog finala iz 2019. godine kada je Novak Đoković spasio dve meč lopte i na kraju slavio u epskom meču na Vimbldonu.
Između ostalog, upitan je da li ga je Srbin kontaktirao nakon raskida saradnje sa hrvatskim stručnjakom Goranom Ivaniševićem, njegov odgovor bio je decidan. Odmah je želeo da stavi tačku na bilo kakve spekulacije na tu temu. Posebno i zbog činjenice da radi u Francuskoj teniskoj federaciji i da tamo ima bitnu ulogu.
“Nije“, kratko i jasno je odgovorio Ljubičić.
Otkrio je da je u svakodnevnom kontaktu sa Rodžerom Federerom. Njih dvojica počeli su saradnju 2016. godine kada se Ivan priključio stručnom štabu u kom je bio Severin Luti. Tada je Rodžer imao operaciju kolena, mučio se sa rezultatima i pravi rezultati viđeni su tek 2017. godine kada je osvojio i Vimbldon, a onda godinu dana kasnije Australijan open i par meseci kasnije vratio se na prvo mesto ATP liste.
“Svaki dan komuniciramo. Prijatelji smo, familije se druže. Hteo je da uči jako puno. Ne uzimaš novog trenera, ako nisi spreman da slušaš i naučiš neke stvari. Impresionirao me je količinom energije i koliko se posvećivao svako detalju. Rekao bih da je opušteni perfekcionista. Ta kombinacija pokušaja da bude sve perfektno i opušteno mi je uvek bila impresivna. Ali, količinu energije koju taj čovek ima je nemoguća. Ono kad bih se nakon se nakon nedelju, dve- odmora kod kuće opet vratio s njim na Tur, ja bih već nakon tri dana rada s njim bio mrtav. Samo što sam bio uz njega dok je on radio stvari. Obaveze koje čovek ima na tom nivou su su nepregledive. Znao sam da sam bio daleko od bilo čega što oni proživljavaju kad sam ja bio top nivou. To kroz što oni prolaze, to apsolutno nije za svakoga. To su stotine telefonskih poziva pa do događaja na kojima moraju biti, do pažnje koju moraju stalno davati. A dovoljna je jedna greška ili jedna pogrešna izjava i štete su ogromne…
Sećanje na finale 2019. godine i Novakovo čudo
Jedno od najzanimljivijih finala u istoriji tenisa viđeno je na Vimbldonu 2019. godine kada je Đoković dobio Federera posle epskog preokreta. Spasao je dve meč lopte i na kraju slavio posle skoro pet sati – 7:6 (7:5), 1:6, 7:6 (7:4), 4:6, 13:12 (7:3).
“Sećam se da, sećam se tog asa koji je trebao biti as, ali je lopta okrznula mrežu taj prvi servis pa otišao u aut pa je morao da servira drugi servis pa je taj forhend napad otišao u aut. Pa forhend napad na koji je došao pssing od Novaka… To su stvari koje smo videli i u finalu Rolan Garosa između Sinera i Alkaraza. To su stvari koje se u tenisu događaju često. Naravno, kad se dogode u finalu Vimbldona ili Rolan Garosa, tada o tome piše ceo svet, ali praktično svaki dan u svetu tenisa se događaju mečevi u kojima jedan igrač ima meč loptu, a ovaj drugi pobeđuje na kraju.
Federeru je taj poraz teško pao, a sa njim nikada nije govorio o tome.
“Ne, nikad.”
Budućnost tenisa je u sigurnim rukama
Smatra da su Alkaraz i Siner na dobrom putu da budu dostojni naslednici “velike trojke”.
“Jesu. Na dobrom su putu, ali još nisu tamo. Mislim da ljudi prebrzo zaboravljaju što su velika trojica napravila. Pričam o trojici, ali pričam i o onoj grupi iza – Vavrinka, Del Potro, Čilić… To je ekipa koja je osvajala grend slem turnire. To je po meni generacija Berdih, Ferer…”
Kažu mnogi da je ta generacija najviše i stradala zbog velike trojke…
– Da najviše je stradala, ali je i digla svoj nivo zbog trojke na je koja je po meni ova grupa iznad sledećih koji danas sliede najbolje na svetu. Dakle i Cicipas pa i Medvedev i Zverev nisu na tom nivou. Ali uvek je nezahvalno upoređivati generacije.
IZVOR:MODNO.RS
