Španski portal „Punto de brejk“ je napravio spisak prekida saradnje između tenisera i trenera koji su izazvali najveće iznenađenje. Naravno, povod je prekjučerašnji razlaz Karlosa Alkarasa i Huana Karlosa Ferera. Osim što su stvarno odjeknuli u teniskom svetu, pa i šire, za njih je karakteristično i da se radi o igračima koji su prvi put sa tim trenerom došli do vrha, da su bukvalno formirani kao šampioni u toj saradnji.
Karakteristično je i da su kasnije sa novim trenerima takođe imali mnogo uspeha.
Jedna od tih kombinacija je bila između Novaka Đokovića i Marijana Vajde. Njih dvojica su počeli saradnju 2006, kada je Novak imao 19 godina, mnogo pre nego što se i naslućivalo kakvu bi karijeru mogao da ima.
Slovak je formirao igru Srbina, sjajno iskoristio sve njegove adute i dve godine kasnije u Melburnu je pala prva gren slem titula. Naredne tri sezone su prošle u lutanju, ali kada je Đoković uz pomoć Igora Četojevića rešio sve probleme sa ishranom, počela je njegova era.
Vajda je bio glavni režiser sve do kraja 2013, kada u priču ulazi i Boris Beker. Pre toga je Nole imao neke neočekivane poraze u finalima gren slemova – pre svega od Endija Marija na Ju-Es openu i Vimbldonu – i bilo je jasno da je potreban neko ko će ga psihološki ojačati. Nemac je sjajno odradio posao, ali je Slovak i dalje doprinosio.
Đoković je upao u krizu posle trijumfa na Rolan Garosu 2016, kada je kompletirao nekalendarski gren slem. Kao grom iz vedra neba je došla informacija da raspušta ceo stručni štab a na mesto glavnog trenera je u 2017. stigao Andre Agasi uz asistenciju Radeka Štepaneka.
Rezultata nije bilo, Đoković je imao i velike probleme sa laktom, operisao ga je početkom 2018. i rešio da vrati Vajdu. Samo nekoliko meseci kasnije vratio se i na šampionsko postolje gren slema osvojivši Vimbldon.
Godinu dana kasnije pridružio se i Goran Ivanišević i bilo je jasno da Vajda ponovo prelazi u drugi plan. Đokovićeva saradnja sa trenerom koji je postavio temelj igre najboljeg svih vremena a drugi ga posle dograđivali, okončana je 2022. na Srbija openu.
Glavna razlika između situacije u kojoj je Vajda prestao da bude Đokoviću glavni trener i ove kroz koju su upravo prošli Alkaras i Ferero je u činjenici da je Srbin menjao kada mu nije išlo, dok je Španac to uradio kada je njegova saradnja sa zemljakom bila na najvišem nivou. Zato je ovaj poslednji prekid i izazvao toliko iznenađenje.
Na isti spisak „Punto de brejk“ je stavio i odluku Rafaela Nadala da posle 16 osvojenih gren slemova i čak 27 godina okonča saradnju sa svojim stricem Tonijem. Karlos Moja je bio angažovan 2017, posle dva neosvojena Rolan Garosa, posle velike dominacije Đokovića od Vimbldona 2014… Promena se isplatila, Nadal je sa Mojom pobedio na još šest gren slemova.
Treća priča iz ove kategorije pripada Andreu Agasiju i Bredu Gilbertu. Smatran za najvećeg talenta svoje generacije, Agasi dugo to nije uspevao da dokaže. Prvo je gledao u leđa Džimu Kurijeru, potom je bio u senci Pita Samprasa.
Gilbert koji je bio četvrti na svetu zahvaljujući pre svega neverovatnoj taktičkoj lukavosti, shvatio je da baš to, kao i veća psihološka snaga, nedostaju njegovom supertalentovanom zemljaku. Agasi je sa Gilbertom osvojio šest gren slemova i zlatnu medalju u Atlanti 1996, postao broj 1 i zato je njihov razlaz 2002. žestoko odjeknuo.
Ali baš kao i u ranijim primerima, i ovde je do okončanja saradnje došlo posle slabijih rezultata. Agasi od Melburna 2001. nije osvojio nijedan gren slem, ušao je u krizu i nju je rešio na ovaj način.
Alkaras je otpustio Ferera posle sjajne godine u kojoj je pobedio na Rolan Garosu i Ju-Es openu, osvojio i masterse 1.000 u Monte Karlu, Rimu i Sinsinatiju, sa ukupno osam trofeja potpisao najbolju sezonu u karijeri i završio je kao broj 1.
Zato je ovaj razlaz tako šokantno odjeknuo i zato će se o njemu još pisati, pogotovo ako Alkaras ne osvoji Australijski open.
About the Author
