Janik Siner je trenutni vladar tenisa. Sve njegove kolege su trenutno 2-3 sprata niže i nema naznaka da bi to moglo da se promeni. Povređeni Karlos Alkaraz i letargično namireni Novak Đoković kumovali su ovakvoj situaciji. Da ga ne zovu belim sportom, konstatovali bismo da je izbledeo, nego mu se ne vidi

Okidač za ovakvu konstataciju je obaranje ozbiljnog rekorda Novaka Đokovića od strane Sinera. Italijan je u Rimu došao do broja 32 u svom nizu Masters pobeda i tako preoteo jedan čin najboljem svih vremena.

Samo, pitanje je u kakvom to vremenu gledamo tenis kada je najbolji svih vremena morao za sva vremena da se oprosti od tako velikog dostignuća od 31 trijumfa za redom na Mastersima?

Nije ni u penziju otišao, a pao mu je tako bitan rekord. Delovalo je da do toga ne može doći, ne sada, nego u narednim decenijama, a možda i nikada.

Šta je bio uzrok?

Mora se priznati Janiku da je trenutno van konkurencije. Deluje nepobedivo. Ali… U kakvoj to eri tenisa živimo kada jedan čovek nema nikog, ne da ga pobedi, nego da ga makar preznoji? Eto, da se zakuva u jednom gemu? Set kada bi trašio, tražio bih previše.

Jeste do znanja Sinera, ali je malo i do kukavičkog odnosa ostale konkurencije.

Ne možemo baš očekivati od tamo nekog Dalibora Svrčine ili Andree Pelegrina da se pošteno suprotstavi prvom reketu, ali je zaista sramota da niko iz Top 10 nije u stanju da izađe na taj teren i da se pošteno obroba.

Mnogi teniski eksperti tvrde da je era Nadala i Federera, a onda i Novaka, Rafe i Rodžera, bila daleko jača i konkurentnija. Ne samo što je umesto sadašnje dvojice na sceni bilo tri titana, nego ni onih nekoliko ispod njih nikada nisu izlazili sa belom zastavom.

To sada članovi višeg teniskog društva rade protiv Sinera. Njihova nemoć da bilo šta urade mi goni na um onu legendarnu rečenicu Svetislava Pešića – oni dad’u koš, vi skidate gaće.

Eto, neko poput Rubljova, Zvereva ili Medvedeva izgubi brzi gem ili pretrpi brejk, a onda sleduje odmah staro dobro skidanje gaća.

Ali, hajdemo da vidimo koga je to Janik pobeđivao još od Pariza kada je krenula ta sumanuta Masters serija, pa sve do Rima gde je na dve pobede od neverovatne šeste titule u nizu iz Masters serije.

PARIZ

Zizu Bergs, Fransisko Serundolo, Ben Šelton, Aleksandar Zverev, Feliks Ože Alijasim

INDIJAN VELS

Dalibor Svrčina, Denis Šapovalov, Žoao Fonseka, Lerner Tijen, Aleksandar Zverev, Danil Medvedev

MAJAMI

Damir Džumhur, Korentan Mute, Aleks Mikelsen, Frensis Tijafo, Aleksandar Zverev, Jirži Lehečka

MONTE KARLO

Igo Amber, Tomaš Mahač, Feliks Ože Alijasim, Aleksandar Zverev, Karlos Alkaraz

MADRID

Benžaman Bonzi, Elmer Meler, Kameron Nori, Rafael Hodar, Artur Fis, Aleksandar Zverev

RIM (u toku)

Sebastijan Ofner, Aleksej Popirin, Andrea Pelegrino, Andrej Rubljov

Kada pogledamo ove nizove, možemo videti imena i prvih 10 na svetu koja su imala prilike da se dokažu, ali su teško omanula. Pre svega se mora navesti Zverev, treći igrač planete i konstantno prisutni u vrhu.

Bukvalno na svakom pomenutom Mastersu je imao šansu da odmeri snage, a on je iz toga mogao samo da zaključi slabost.

Verovali ili ne, ovo su rezultati pobeda Sinera protiv Saše u svih pet duela: 6:0, 6:1 u Parizu, 6:2, 6:4 u Indijan Velsu, 6:3, 7:6 u Majamiju, 6:1, 6:4 u Monte Karlu i još jedan pakao u Madridu sa 6:1, 6:2.

Na ovih šest turnira, liše Zvereva, iz Top 10 je kroz čitave kampanje igrao samo još sa Alkarazom jednom, Danilom Medvedevim jednom, Ože Alijasimom dva puta i Benom Šeltonom jednom.

Svaka čast Italijanu, ali… Ima ovde jedno veliko “ali”. Čini se da mu je konkurencija pomogla da dođe do ovog rekorda.

Izvanrednog rekorda koji i dalje važi, i dalje može da se poboljšava i prolongira.

No…

Verovali ili ne, Đoković da bi došao do 31 pobede te 2011. godine, morao je čak četiri puta da pobedi Rafaela Nadala, dva puta Rodžera Federera, dva puta Endija Marija i po jednom Stana Vavrinku i Marina Čilića.

Njemu je sve krenulo od Indijan Velsa i završilo se u Sinsinatiju gde je morao da preda Mariju zbog povrede u drugom setu.

INDIJAN VELS

Andrej Golubjev, Ernest Gulbis, Viktor Troicki, Rišar Gaske, Rodžer Federer, Rafael Nadal

MAJAMI

Denis Istomin, Džejms Blejk, Viktor Troicki, Kevin Anderson, Mardi Fiš, Rafael Nadal

MADRID

Kevin Anderson, Giljermo Garsija Lopez, David Ferer, Tomaš Beluči, Rafael Nadal

RIM

Lukaš Kubot, Stan Vavrinka, Robin Soderling, Endi Mari, Rafael Nadal

MONTREAL

Nikolaj Davidenko, Marin Čilić, Gael Monfis, Žo Vilfred Conga, Mardi Fiš

SINSINATI

Rajan Harison, Radek Štepanek, Gael Monfis, Tomaš Berdih

Novak je, kao što vidimo, na jednom turniru prvo morao da izbaci i Federera i Nadala da bi došao do trofeja, a onda je na drugom morao da eliminiše Nadala i Marija, uz Soderlinga koji je u tom momentu bio peti na svetu.

Kada se pogledaju samo ta imena Masters i Grend slem osvajača, kada vidite da je Đoković već na drugoj stepenici morao da igra protiv Štepaneka, Čilića, Vavrinke, Blejka i Gulbisa, pa nekad i da kreće od Davidenka i Andersona, onda stvari budu dosta jasnije.

Bilo kako bilo, jeste pao ovaj rekord i on se mora prežaliti.

Nije da ih nije ostalo u Đokovićevim rukama.

No, zaključak je da je Đokoviću pobeglo iz ruku nešto što je gadno krvario da bi dobio, dok mu je drugi preuzeo prošetavši se kroz slabašnu eru.

IZVOR TELEGRAF,rs