Aleksander Zverev je osigurao sebi četvrto finale grend slema, drugo na pariskoj šljaci, pobedom nad Jakubom Menšikom sa 7:5, 6:2, 3:6, 6:3, a taj meč istorija neće pamtiti predugo.
Navijači su prvo polufinale ovogodišnjeg Rolan Garosa gledali tri sata i jedan minut, a utisak mnogih na stadionu nije samo da su očekivali, već čak i priželjkivali druga imena.
Nikada nije dobar znak za tenisere kada se nađu na terenu i navijači zevaju, a neki idu čak i korak dalje od toga.
Zverev i Menšik su odigrali solidan meč, daleko od drame ili kvaliteta nekih polufinala ovde, pa je čak utisak i da je meč Novaka Đokovića i Žoaa Fonseke bio teniski kvalitetniji. Mnogi su za taj meč govorili da je bio dostojan jednog polufinala, pa i ne čudi što su sada odmah povlačene paralele sa tim susretom.
Za razliku od mnogih prethodnih grend slemova, ovog puta sam mogao da odem na polufinale mirne duše i bez posla preko glave. Posle pet vezanih turnira Đoković nije stigao do polufinala, što je značilo da neće biti one dodatne nervoze i elektriciteta u vazduhu.
Gledao sam jednu prilično jednosmernu vožnju (pre nego što sam se preselio na polufinalni okršaj u ženskom dublu jer je tamo igrala Aleksandra Krunić sa Anom Danilinom), a o tome koliko je ovaj susret bio atraktivan govori činjenica da su neke stolice bile prazne. To je obično nezapamćeno za ovu fazu turnira, a čak ni novinari nisu ispunili mesta do poslednjeg.
Gledao sam oko sebe pogotovo u momentima kada sam video fotografiju Kavaja Lenarda i imao sam šta da vidim. Navijači koji guglaju ime Menšika, proveravaju ko je, zapravo, on ili neke koji su odlučivali da je mnogo, mnogo bitnije ono što se dešava na Instagramu ili ko zna gde.
Prilično je jednostrano teklo čitavo polufinale, jedino je Menšik u jednom trenutku uspeo da promeni tok meča kada je posle medicinskog tajm-auta napravio brejk i uspeo da uzme taj set. Mnogi su u tom trenutku pomislili da se Zverevu vraćaju fleševi sa US Opena 2020. godine kada je Dominik Tim preokrenuo sa 0:2 u finalu. Ipak, ostao je Nemac dovoljno smiren da završi zadatak i da po drugi put u karijeri stigne do grend slem finala u Parizu. Prethodni put ga je zaustavio Karlos Alkaraz, a ovog puta ga čeka jedan Italijan.
U jednom trenutku se sa tribina čulo sa “Allez Đoković” i kada sam pomislio da je to usamljeni glas usledilo je nekoliko orkestriranih iz svih krajeva. “Đoko” kako često izgovaraju njegovo prezime kada skandiraju, Đoković sa karakterističnim akcentom za Pariz… Nekoliko puta su se prodrali i izgovarali ime Đokovića u trećem setu pogotovo pri rezultatu 2:2 u trećem setu neposredno pre medicinskog tajm-auta.
About the Author
