U reprizi prošlogodišnjeg finala Vimbldona očekivao se spektakl nalik onom od lani, ali videli smo neprepoznatljivog Novaka Đokovića i moćnog Karlosa Alkaraza. To je najkraći opis koji objašnjava zašto je meč trajao svega dva i po sata i završio se sa 6:2, 6:2, 7:6 (7-4) za mladog Španca.
Đoković na Vimbldon može da gleda iz nekoliko perspektiva. Prva jeste da je petog juna operisao meniskus desnog kolena, da je uporedo sa pripremama za turnir morao da radi i oporavak, kao i da nije bio siguran ni hoće li uopšte učestvovati na turniru. Kada se tako posmatra, plasman u finale, pa još prvo u sezoni, ogroman je uspeh i vetar u leđa za dalje.
Međutim, govorio je Novak posle meča i o “kletvi” svojih rezultata, tj. standarda koje je nametnuo da se sve osim titule smatra neuspehom. S pravom je tako, pošto su njegovi rezultati najveći u istoriji.
Ipak, manji je problem u porazu od Alkaraza koliko u načinu na koji je do njega došlo. Siner i Alkaraz predvodnici su svetskog tenisa u ovom trenutku, odmakli su i Medvedevu i Zverevu, pa su Đokoviću oni jedina referentna tačka sada, njegovi najveći rivali. Dueli sa Sinerom i Alkarazom na slemovima ove godine bili su bolno slični po tome da ni u jednom trenutku nije delovalo kao da Novak ima šansu.
I protiv Sinera u Melburnu i protiv Alkaraza na Vimbldonu, nije se pojavio na terenu u prva dva seta. Protiv Italijana je uspeo da osvoji treći set, ali nije se nijednog trenutka stekao utisak da se “momentum” meča promenio i da realna šansa postoji. Protiv Alkaraza je spasao tri meč lopte i dogurao do taj brejka, ali nije došao ni do seta.
Uzrok verovatno delom leži i u nedovoljnoj pripremi za Vimbldon, ali s druge strane, Novak je do Alkaraza projezdio kroz žreb, dok je ovde od starta bio neprepoznatljiv.
Mislili smo da će se ključna bitka voditi u tome ko bolje bude “branio” svoj drugi servis, ali statistički podatak koji je najilustrativniji jeste Novakov prvi servis – osvojio je samo 66 posto poena posle prvog servisa (47 od 71).
Kao što je i sâm rekao, kasnio je za pola koraka u svemu za Alkarazom, a jasno je i da mentalno nije imao jasno rezonovanje – po tome što je izlazio na mrežu i kad treba i kad ne treba, na momente se činilo i panično, pa je završio sa osvojenih 27 od 53 poena na mreži. Pri tom, promašio je nekoliko za svoje standarde lakih voleja u važnim trenucima.
I Karlos Alkaraz verovatno je očekivao da će morati da uloži mnogo više znoja, energije i umeća kako bi vodio sa 2-0 u setovima protiv Đokovića u finalu Vimbldona… Od sredine drugog seta, i Alkaraz je dizao nivo igre, da bi u trećem setu prikazao svu raskoš svog talenta i svu magiju koju ima u reketu.
“Ne znam jesam li nešto propustio, ali nisam video da je ranije ovako servirao”, našalio se Novak na konferenciji za medije komentarišući Alkarazove “bombe” servisom.
Ne samo to, Karlos je demonstrirao neverovatnu kombinaciju snage (jedan viner forhendom išao je i više od 170 km/č) i osećaja – onaj poluvolej na 3-3 u taj brejku odigran je tako fino da bi pozavideo i Federer.
Džon Mekinro svojevremeno je rekao da svi igrači “choke-uju”, tj. uplaše se i stegnu u nekom momentu meča, ali da je jedino bitno kako na to odreaguju. Alkaraz je prosuo tri uzastopne meč lopte i neko drugi bi se pogubio makar do kraja tog seta, ali on se resetovao momentalno i završio posao u tri seta.
Četiri od četiri u grend slem finalima – dug je put do najvećih, do Đokovića, Nadala i Federera, ali Alkarazovo prvo prolazno vreme je najbrže.
Novak je bio veoma samokritičan pred novinarima – rekao je da je “dobio klempu”, da je razbijen, ali je rekao i sledeće:
“Olimpijske igre i US open su dva velika cilja do kraja godine za mene. Nadam se da mogu da budem u najboljem izdanju za ta dva turnira. To je sve što mogu da kažem sada. To što sam došao do finala Vimbldona, naravno, jeste vetar u leđa. Ali takođe osećam da u direktnom duelu protiv trenutno najboljeg na svetu – uz Janika, njih dvojica su najbolji ove godine ubedljivo – osećam da nisam na tom nivou. Kako bih imao šanse da ih pobedim u kasnim fazama slemova ili na OI, moram da igram i da se osećam mnogo bolje nego danas. Radiću a tome. Nije to nešto što nisam iskusio ranije u životu. Imao sam mnogo različitih iskustava tokom karijere. Suočen sa preprekama, obično se izdignem, naučim lekciju i postanem jači. To ću da uradim”.
Svemu dođe kraj, Novak je igrao sa 16 godina mlađim suparnikom i delovao inferiorno, ali nadajmo se da u sebi ima još jedan feniksov let, kakav smo videli mnogo puta u njegovoj karijeri. Ako se dese još jedan-dva ovakva poraza, videćemo kako će Nole to prihvatiti i šta će mu biti dalji koraci.
Neće Novak nikada igrati samo za svoju dušu, bez pritska, nervoze i želje za titulama, ali uprkos tome stoji sledeće – svi relevantni rekordi u svetu tenisa su u njegovom vlasništvu, on je najveći svih vremena.
IZVOR:SPORTN1CLUB
Facebook Comments