Pet nedelja kasnije realno je da Novak osvoji osmu titulu na Vimbldonu, a učešće na Olimpijadi ne da je moguće, nego će Đoković u Pariz doći kao jedan od glavnih favorita.
Naravno uz svo uvažavanje lekarskih dijagnoza i normalnu situaciju da je prva procena uvek konzervativna i veoma oprezna, nema dileme da je ovakva igra najboljeg tenisera svih vremena na Vimbldonu zaista čudo nad čudima.
Čak i kada dodamo da je njegovo telo neverovatne snage i vitalnosti zbog spartanskog režima u kome se celog života nalazi, neverovatno je nešto drugo: psihološka snaga kojom je pristupio odluci da igra a onda i neverovatna veština kojom je došao do finala.
Jer, Nole je na najbolji način pokazao kako razmišljaju oni koji sa pravom nose oreol najboljih – uvek napred, bez kolebanja i strahova. Čim su mu lekari rekli da se odlično oporavlja, shvatio je da ima šanse da igra i posvetio se tom cilju. Naravno, sa samo jednom idejom – da pobedi.
Nije bilo straha od eventualne nove povrede, nije bilo straha ni od neuspeha, nije bilo straha ni od mogućeg rizika po igranje na Olimpijadi.
Osim neverovatnog psihološkog podviga, Đoković je dokazao i da je njegov tenis i sa 37 godina bez premca. Pa on skoro do samog početka londonskog gren slema nije mogao maksimalno da trenira. A ipak je ne samo fizički delovao toliko dobro da niko nije mogao da ga ugrozi, nego je i teniski bio fantastičan.
Protiv Lorenca Muzetija u polufinalu je demonstrirao nikad kvalitetniju igru na mreži. Taj teniski segment je uvek bio najslabija karika šampionskog lanca zvani Novak Đoković, a on ga je ovog leta doveo do perfekcije.Nisam zaboravio da je finale još nije odigrano, ali njegov rezultat neće ništa promeniti. Šta god da u nedelju Novak uradi protiv Karlosa Alkarasa, on je svoju pobedu postigao. Pokazao je kako razmišlja i ponaša se najbolji svih vremena. Čak i ako Španac trijumfuje, to neće ni za pola promil okrnjiti Đokovićev podvig.
Kao Julije Cezar pre više od dva milenijuma – onog trenutka kada je video da može da nešto da postigne, to je i uradio. Nije oklevao. Cezar je rekao „Dođoh, videh, pobedih“. U Đokovićevoj verziji to glasi: „Vimbldon je tu, ja sam zdrav, hoću da ga osvojim“.
Čak i ako ne bude najbolji teniser na Vimbldonu ove godine, Novak je istakao snažan argument za oreol najboljeg sportiste svih vremena. Njegov način razmišljanja u situaciji koja mu ne odgovara, njegov način priprema koje su daleko od idealnih, njegova psihološka snaga i talenat da iz minimuma izvuče maksimum zaista bi trebalo da se u budućnosti izučavaju kao poseban predmet na odgovarajućim fakultetima.
Plasmanom u finale Novak nije održao lekciju iz tenisa, nego iz celokupnog sporta. Sa pravilnim psihološkim stavom ništa nije nemoguće.
IZVOR{SPORTKLUB.N1.INFO
Facebook Comments