Da li Srbi vole “samo” Đokovića?

Ah, taj tenis. Jedan od najčudnijih sportova u Srbiji. Sport koji često ne postoji sam za sebe, već se zove “Novak Đoković

Da li ljudi u Srbiji uopšte vole tenis? Da li uopšte vole sport, ili, kao što je Nikola Jokić jednom rekao, vole samo da pobeđuju i osvajaju medalje?

To pitanje se postavlja godinama unazad i često se ispostavlja kao jasno da je u pitanju ovo drugo.

A ako je tako za fudbal i košarku, sportove koji su ubedljivo najpopularniji u našoj zemlji, šta reći za tenis…

Među novinarima se često priča kako je najpopularniji sport u Srbiji – Novak Đoković. Posle njega ide reprezentacija u većim sportovima, pa onda fudbal i košarka, pa onda tek posle toga, možda, sam tenis.

Da li je stvarno tako?

Tenis u Srbiji imali smo prilike jako retko da gledamo sve do ove decenije, kada se vratio Srbija open.

Tu je naravno bio Dejvis kup, ali generalno pravi pokazatelj toga koliko Srbi žele da gledaju tenis je turnir koji traje nedelju dana.

Na svim tim takmičenjima uglavnom je igrao Novak i tribine su bile pune, a srpski navijači pokazali su se pristojnim pri specifičnim pravilima za publiku “belog sporta”.

Tada su, doduše, gledali sport zvani “Novak Đoković”. Kada bi trebalo da se gleda tenis, tu bi često bio problem…

Mečevi u Dejvis kupi i kad igra Novak viđali su masovna pražnjenja tribina kada na terenu nije najveći, a posebno tužno je bilo ranije ove godine u Kraljevu.

Jeste Srbija tada doživela debakl od Slovačke (poraz od 0:4), ali je i pre nego što su dueli počeli bilo jasno da tribine dvorane “Ibar” neće biti ni izbliza pune.

“Iskreno, ne mislim da su Srbi neki teniski fanovi, mislim da su fanovi doživljaja da pobeđuju sa Noletom i da gube. To verovatno ima neku dublju pozadinu”, rekao je nedavno Dušan Lajović tokom US opena i dodao:

“Beograđani koji dolaze na tenis dolaze da budu viđeni, a ne da gledaju šta se tamo dešava”.

Ovom izjavom Lajović je ubo u centar. Ne da je ubo u centar, nego je probušio centar sa tri strelice u nizu.

Primer toga je Dejvis kup koji nam predstoji ovog vikenda. Karte za mečeve su planule ekespresnom brzinom, kao da je finale Svetskog prvenstva u fudbalu.

Zbog tenisa? Ne, naravno, već zbog Novaka.

I nakon što je Cicipas otkazao dolazak – a budimo realni nijedan meč sem Đoković – Cicipas u “Pioniru” neće biti preterano kvalitetan – malo ko je želeo da proda kartu, dok su istovremeno ulaznice nastavile da se traže.

Biće zanimljivo videti koliko će ljudi biti na tribinama u meču nekog anonimusa iz Grčke (uz dužno poštovanje, stvarno dolaze potpuni anonimusi) i Lajovića, Međedovića ili Kecmanovića.

Gledajući šta se ranije dešavalo, ako bude puno 30% “Pionira” biće dobro.

A onda dolazimo do Srbija, odnosno Beograd opena, koji se naprasno vratio na tržište, a održaće se od 2. do 9. novembra ove godine, dok na njemu, kako je rekao, Đoković neće igrati.

Turniri iz serije 250 često imaju jako, jako malo publike na njima barem do polufinala i finala, a ništa drugo ne očekujemo ni u “Beogradskoj areni”.
Pravi test će se dogoditi u završnici, gde imamo povoda za brigu i vezano za to da li će tribine biti blizu pune i za samo finale koje će (“lupamo” jer se još ne znaju učesnici), igrati neki Mateo Arnaldi i Karen Hačanov.

I to je, u jednu ruku, skroz okej. Ljudi vole šta vole. Ali je istovremeno, barem za nas koji se i na neki način bavimo tenisom, a ujedno ga i volimo, tužno.

“Kada odeš na male turnire u Italiji, Francuskoj ili Španiji, njima je to u krvi, to su im društvena dešavanja, okupljaju se tamo i to je mesto gde provode vreme prateći tenis bez obzira da li ima italijanskih igrača ili ne. Kod nas se to ne dešava, ali bilo bi lepo da se promeni”, podelio je svoje mišljenje Lajović.

Nadaju se i Duci i autor ovog teksta da će se to nekada promeniti, ali ako za skoro 20 godina Novakove surove dominacije tenisom nismo uspeli ništa da uradimo povodom cele ove situacije, ne piše nam se baš najsjajnije…

IZVOR:B92.NET