Srđan i Dijana Đoković govorili su o svim manje poznatim detaljima iz odrastanja Novaka Đokovića, ali su pojasnili i zbog čega je izbačen iz škole.
Nije tajna da je vrlo teško uskladiti obrazovanje i profesionalne obaveze pogotovo u ključnim, formativnim godinama ličnosti, a u periodu kada je odrastao Novak nije naišao na opšte razumevanje.
Malo je bilo slučajeva profesionalnih tenisera, pa niko do kraja nije razumeo šta znači posvetiti se ovom sportu.
„Nažalost, naš sin, odnosno naši sinovi nisu imali podršku od učiteljica i nastavnika“, počeo je Srđan.
Ubrzo se nadovezala Dijana.
„Ja sam bila ta koja je išla kod učiteljica i razrednih starešina. Mnogo puta sam bila osuđivana sa njihove strane što moja deca ne idu u školu. Novak nije išao redovno u školu jer je morao da ide van zemlje, bili smo prinuđeni da ga sa 12 i po godina pošaljemo u Nemačku da bi se usavršavao. Morali smo to da uradimo iako nam je bilo jako teško. Ti nastavnici i razredne starešine nisu imali nikakvog razumevanja za to, čak su me osuđivali da ću upropastiti dete i da će ostati nepismeno i neobrazovano. Novak je dokazao da nije tako.“
Posebno je bila teška epizoda u srednjoj školi.
„Mnogo puta sam čak i u gimnaziji, takozvanoj sportskoj, koja nema veze sa sportskom gimnazijom po meni, nailazila na to da nemaju razumevanje za dete takvog kalibra sa već postignutim nekim rezultatima. Tada je bio kod Nikole Pilića u Nemačkoj. Nisu imali razumevanja da on ne može da sedi u školskoj klupi, on je bio dva dana u školskoj klupi. Morala sam na disciplinsku komisiju da idem, da obrazlažem gde je sve moj sin bio. Naravno da su me i oni ocrnili i na kraju je izbačen, odnosno ispisan iz te sportske gimnazije. Rekla sam im da nikome ne kažu da su ‘s’ od sportske gimnazije. Trebalo je da mu daju podršku, da mu daju gradivo koji će on da savlada.“
Ni u jednom trenutku nije izbegavao svoje obaveze.
„Nikada mu nije palo na pamet da odustane, bar ne da ja znam. Jednom je zakasnio na trening jer se igrao sa drugarima ispred zgrade. To se tad desilo i nikad više“, otkrio je Srđan.
Otkrio je i kada je Novak prestao da ide u školu.
„Od petog razreda više nije išao redovno u školu. Posle je vanredno završavao razrede jer je imao mnogo obaveza na terenu. Dok je redovno pohađao nastavu bio je odgovoran kao što je i na terenu. Sve zadatke je odmah završavao“, rekla je Dijana.
Pojasnili su se i kako je Novak dao ime svom bratu.
„Kada je imao četiri godine majka mu je bila trudna pa smo pričali o imenu i on je rekao „ja ću ga zvati Marko a vi kako hoćete“. Pitali smo zašto, a on je rekao „zato što se moj najbolji drug zove Marko“. Imao je četiri godine i ispalo je da je dao ime svom bratu“, otkrio je Srđan.
Zatim je pojasnio koliko je uticaj Novaka na planetu.
„Obišao je zemljinu kuglu ko zna koliko desetina puta, upoznao hiljade i hiljade ljudi, družio se sa svim mogućim rasama na svetu i nikada se nije stideo da pokaže odakle je. Ponašanjem i odnosom prema svakome je pokazao da ljudi imaju pogrešnu sliku o srpskom narodu. Pokazao je da smo mi deo stare evropske civilizacije i da nemamo čega da se stidimo. Mi smo Srbi i treba da se ponosimo. On je za ceo slobodarski svet, a to je jedno sedam milijardi ljudi, proviđenje. On je pokazao da ništa nije nemoguće kada se stvarno želi. Pokazao je da je moguće i u tom njihovom bogatom svetu napraviti rezultat. Ceo srpski narod i ceo slobodarski svet treba da bude i jeste ponosan na Novaka i sve ono što je uradio u životu.“
Pojasnio je od čega se najviše plašio Đoković.
„Plašio se kao mali nekih životinja, ali se jako uplašio kad je bilo bombardovanje. Kad je pala neka bomba, to je bio najveći strah koji je doživeo. Plašio se tate i mraka (osmeh). Ali kad je bio mali“, završila je Dijana.
IZVOR:NOVA.RS
Facebook Comments