Muž je mislio da imam drugarice u Beogradu, a ja sam vikendom bila sa dvojicom ljubavnika!”

VARAM MUŽA SA DVOJICOM: Jedan mi daje strast, drugi sigurnost — i ne mogu da biram!”

Zovem se Jelena, imam 42 godine i već 15 godina sam u braku s čovekom koji mi je nekada bio ceo svet. Imamo dvoje dece, zajedničku kuću, miran život. Ali brak, ako se zapusti, postaje kao prazan stan — ima zidove, ali bez topline. Moj muž i ja već godinama ne funkcionišemo kao partneri. Postali smo roditelji, cimeri, poslovni saradnici u istom domaćinstvu… ali ne i ljubavnici.

U toj tišini, našao me prvi — Ivan, kolega s posla. Zreo, nežan, harizmatičan. Uvek zna da kaže pravu stvar, da me pogleda kao da sam jedina žena na svetu. Počelo je bezazleno — razgovori u kuhinji firme, kafe na pauzi. A onda… jednom me je dodirnuo po ruci, samo na trenutak, ali taj dodir me zapalio. Posle toga nije prošlo mnogo, a našli smo se u njegovom stanu. Ispod njegove kože osetila sam sve ono što sam godinama zaboravljala da postoji. U njegovom naručju sam se osećala kao žena.

A onda, potpuno neočekivano, pojavio se Nikola. Bio je mlađi — tek 29 godina, instruktor fitnesa u teretani u koju sam krenula da „sebi vratim samopouzdanje“. Bio je veseo, razigran, pomalo drzak. Nisam ni znala da mi takva energija nedostaje dok nisam počela da se smejem kao klinka. S njim sam zaboravljala na sve. Njegov dodir bio je sirov, divlji, mladalački… nešto sasvim suprotno od Ivanove smirenosti i pažnje.

Prvo sam mislila da ne mogu igrati dvostruku igru. Da ću morati da izaberem. Ali nisam. Jer svaki od njih ispunjava deo mene koji je bio zaboravljen.

Ivan me sluša. Donosi mi čaj kad sam bolesna. Zna kada ćutim i zašto ćutim. Ljubi me polako, duboko, kao da čita moje misli. Uz njega sam žena koju treba maziti.

Nikola me nosi u naručju, smeje se dok mi skida haljinu. Kaže mi da sam zgodna, seksi, da me želi u svakom trenutku. S njim sam divlja, neustrašiva. Uz njega sam žena koju treba osvajati.

Znam da to što radim nije ispravno. Ali u mom braku više nema emocije. Moj muž me gleda kao inventar. Seksualni odnosi su postali retki, mehanički i bez strasti. I ne krivim ga — oboje smo dozvolili da se udaljimo. Više nismo muž i žena, samo roditelji i sustanari.

Možda bih mogla da se razvedem, ali deca su tu, svakodnevne obaveze, krediti, pitanja, osude… Lakše je živeti dvostruki život nego sve srušiti. Ne tražim opravdanje, samo govorim istinu.

Ponekad se zapitam — koliko dugo ću moći ovako? Da li će me Ivan zavoleti toliko da poželi da budem samo njegova? Da li će Nikola poželeti nešto više? A šta ću ja kad budem morala da izaberem?

Jer srce mi je podeljeno. Duša mi luta između zrele ljubavi i mladalačke strasti. A ja, žena od 42, po prvi put osećam da živim.

Znam da mnogi ovo neće razumeti. Reći će: “Varalica, loša žena, sebična majka.” Ali ja sam samo žena koja želi da je neko pogleda s iskrom u očima. Koja želi da oseti leptiriće, da joj se ruke tresu od uzbuđenja, da bude poželjna.

Moj muž mi je dao sigurnost i decu, ali ljubav je davno nestala. Ivan me obuzima nežnošću. Nikola me osvaja strašću. A ja sam negde između, u vrtlogu osećanja koje sam zaboravila da postoje.

Da li ću prestati? Možda. Jednog dana. Ali ne još. Još uvek nisam spremna da se odreknem ni jednog ni drugog. Jer sada, po prvi put nakon mnogo godina, osećam se živo.