Nisam mogao da poverujem. Iako su mi prijatelji savetovali da pazim na svoju ženu, verovao sam joj. Nikada nisam pomislio da bi nešto moglo da se desi, a kamoli da bih mogao da je zateknem sa komšijom. Komšija je stariji od nas, ima više iskustva, i nekako mi je uvek bio simpatičan, ali nikada nisam verovao da bi on mogao da bude pretnja.
Jednog popodneva, dok sam se vraćao kući sa posla, naišao sam na njih u hodniku. Njihov razgovor bio je nešto što nikada nisam želeo da čujem. Moja žena, osmehujući se, i on, očigledno zadovoljni. Bili su previše opušteni, kao da je sve u redu. Ali, kako se to dogodilo?
Nisam mogao da izgovorim ni reč. Srce mi je bilo slomljeno, a ona je samo stajala tamo, objašnjavajući da nije želela da me povredi. Iako se izvinjavala, ništa nije moglo da popravi ono što sam video. Bio sam u šoku. U tom trenutku, sve što sam mislio bilo je: kako da nastavim dalje? Komšija je bio neko ko mi je bio prijatelj, i nisam mogao da verujem da bi mogao da učini nešto poput toga.
Zatim je počela da priča o tome kako se osećala zapostavljeno, kako nije imala pažnje i ljubavi koju je želela. Ali, zašto baš on? Zašto nije razgovarala sa mnom o tome? Umesto toga, izabrala je da me izda sa njim. Te reči, koje su dolazile iz njenih usta, nisu bile dovoljne da opravdaju njen postupak. Moje poverenje u nju bilo je uništeno, i nisam znao kako da se nosim s tim.
Facebook Comments