Zvezda čiji odsjaj nema granice ni kada je vreme u pitanju ni prostor. Novak Đoković nije samo najbolji teniser u istoriji, on je i ličnost koja privlači pažnju i u prostorima van sporta. Jedan od dokaza za to je i intervju Marijane Enrikes, veoma tiražne književnice u Argentini. Samo zbog njega je zimus putovala u Australiju.
– Nikada ga nisam gledala na profesionalnom nivou a kako je sada u završnom delu svoje karijere, kako je možda poslednji put igrao u Melburnu, a možda će igrati još pet godina, nikad se ne zna, rekla sam sebi da želim da ga gledam iz prvog reda – u intervjuu za argentinski portal „Klej“ objasnila je gospođa Enrikes svoju prvu posetu bilo kom gren slemu.
Očekivanja su bila nadmašena. Enrikes je došla da gleda Novaka u prvom kolu, a on je stigao do finala.
Bila sam popuno poludela od sreće. Odlično je igrao, za mene je to bio osećaj kao da sam u katedrali. Volim kada je tenis bučan, ali biti na tribinama u potpunoj tišini, videti Noleta kako igra, bilo je mistično.
Autor intervjua je podsetio na jednog drugog teniskog velikana pitanjem – neki ljudi kažu da je gledati Federera kao religiozno iskustvo?
– Nikada nisam razumela tu zaluđenost Federerom. Razumem da ga neki ljudi obožavaju, ali ne razumem tu strast. On mi izgleda tako korektno, kao dobar đak, tako predvidljivo… Nemati nijedan konflikt mene ne oduševljava. Onaj prvi Federer, u mladosti, koji se ponašao incidentno, taj me je više interesovao.
Na pitanje da opiše svoj odnos prema najboljem svih vremena, ne krije da je srpski as njena teniska opsesija:
– Đoković je kao komplikovana ljubav. Ceo svet bi želeo da bude manje provokativan, da se više ponaša evropski, da ne govori toliko ono što misli. On oseća da nikada nije bio maksimalno priznat i smatram da je u pravu. Moguće je da će se jednom promeniti, da će kada prestane da igra postati jedan fascinantan narativ. Federer je kao super model, jedan veoma elegantan tip. Kao teniser je bio neverovatan, ali njegov narativ je narativ ambasadora. A Nole želi da bude Napoleon, a ne ambasador.
Na pitanje da li će biti još Đokovića ili još Safina, odgovara:
– Safin je bio karakter kakav ne vidim da je danas moguć u tenisu. Ni Alkaras ni Siner nikada neće doći na teren sa mamurlukom i dve polugole devojke na tribinama. I onda izgubi finale Australijan opena – podsetila je na senzacionalan poraz Rusa 2002. u Melburnu kada je bio apsolutni favorit protiv Tomasa Johansona.- Ono što je sada interesantno je da se pojavljuju odlični teniseri iz zemalja koje ih nikada nisu imale. Fenomen Aleksandre Ijale sa Filipina je impresivan u svakom smislu. I Kineskinje se probijaju i postaju super zvezde. Ćinven Dženg je jedna od teniserki sa najimpresivnijim karakterom. Izjavom da nije došla da stvara prijateljstva ruši sve šablone.
IZVOR:N1 SRBIJA
About the Author
