Novak Đoković je toliko dugo istrajao blizu vrha i na najvišem teniskom nivou da je mogao da sačeka da mu se otvori možda i poslednja šansa…
Iako je i Đoković sam rekao da niko ne bi smeo da mu stavlja pritisak da osvoji 25. grend slem (pogotovo što on jedva sebi uspeva da objasni da cilj ne sme da bude samo osvajanje trofeja) čini se da je ovih dana u Crnoj Gori uz miris slane vode pomešane sa čempresima osetio još jedan dobro poznati miris srebrnine.
I to one njujorške koju je zapravo i poslednju osvojio od četiri najpoznatije.
Uostalom sada smo došli do neverovatne situacije u tenisu da je Đoković možda i najzdraviji igrač u Top 5, pa i Top 10. Paradoks sa obzirom na činjenicu da je čovek već u 40. godini. Došlo se do toga da po prvi put u istoriji mastersa već u osmini finala nema nijednog igrača iz Top 6 (uglavnom zbog povreda), te da sada oni igrači na vrhu nisu tako dominantni kao nekada pre.
Sve ove neverovatne situacije bi Đokovića na kraju mogao da iskoristi.
Od septembra 2023. godine Đoković nije uspeo da podigne grend slem titulu kada je tada u Njujorku uspeo da podigne treći veliki trofej u sezoni i da odigra svih 28 grend slem mečeva u toj godini.
Bila je to jedna od onih godina koje nikada neće zaboraviti i jedna od najboljih u karijeri.
Sada se situacija dramatično promenila, pa je najveći problem Đokoviću zapravo oporavak. Čak je i sam pokazao da može da igra na najvišem mogućem nivou jedan ili jedan i po meč, ali da je teško očekivati da veže dva ili tri takva susreta. I tu se ispostavilo da su mečevi protiv Janika Sinera i Karlosa Alkaraza nerešiva enigma kada dolaze u nizu.
Najsvežiji primer je Australijan open ove godine kada je posle pet setova srušio Janika Sinera, a onda uspeo da u finalu osvoji prvi set protiv Alkaraza. Onda je najednom stao.
Ali, šta ukoliko njih dvojica ne budu na turniru (primarno mislimo na US Open, ali bi Sinsinati mogao da bude dobra pokazna vežba)? Đoković na grend slemu ne gubi ni od koga drugog osim njih dvojice (ukoliko ne računamo mečeve kada je bio polupovređen protiv Aleksandera Zvereva u Melburnu ili meč protiv Žoaa Fonseke na Rolan Garosu ove godine).
Šta ukoliko se Đokoviću sklone dva najveća problema i tako mu takmaci ostanu Zverev, Ben Šelton kao i dalje aktuelni šampion u Kanadi, Aleks de Minor, Feliks Ože-Alijasim ili Lorenco Museti koji se povredio protiv Đokovića u Melburnu i sezona mu je daleko od idealne.
Šta ako… Možda to bude Novakova najbolja šansa da osvoji 25. grend slem trofej i možda već sada u Njujorku uspe da to uradi. To je svakako želja, ne i realnost, ali dobija sve veće obrise realnosti kada se zna da je Karlos Alkaraz odsutan od aprila i teško je da će uskoro zaigrati nakon što je otkazao Sinsinati.
I Siner je odlučio da preskoči masters u Sinsinatiju zbog problema sa kolenom, pa se postavlja pitanje da li će biti spreman za gladijatorske borbe u Njujorku.
Sve ovo je raspalilo nade navijača da bi još jednom možda mogli da ustaju usred noći da gledaju Đokovićeve mečeve (onaj za trofej tradicionalno počinje oko 22 po vremenu u Srbiji).
Đoković nije odigrao nijedan meč od poraza od Sinera na Vimbldonu, a Sinsinati bi trebalo da bude samo prava priprema za US Open.
Naravno, Đoković svakako ima ideju da bi “labudova pesma” mogla da se desi upravo tu. Uostalom, gotovo svi najveći igrači su imali period suše, a onda jedan ili dva “zakasnela grend slem trofeja”.
Tako je Rodžer Federer nakon povrede uspeo da se vrati i da 2017. godine osvoji Australijan open, Rafael Nadal je pravo niotkuda 2022. godine osvojio Australijan open i Rolan Garos, a onda nedugo nakon toga praktično već završavao karijeru (imao je ozbiljnih fizičkih problema i videlo se da fizički ne može da iznese sve iako je potrajao još pune dve godine).
Dakle, možda bi ovo mogla da bude ta Đokovićeva labudova pesma i kraj jedne ere. Doduše, budite sigurni da ukoliko osvoji 25. titulu sledi narativ – “Uf, mogao bi još tu 26. na Australijan openu.”
Novak o 25. grend slem tituli VIDEO
Ovo je otvorila vrata nadanja da bi mogao do trofeja, ali i sam Đoković je bio oprezan kada je o tome govorio na Vimbldonu.
„Nije ultimativni cilj, mnogo me ljudi opterećuju – i ljudi koji su u mom drugom krugu bliskosti, i mediji… Ja razumem da ljudi stvarno hoće da ja osvojim taj 25, i ja želim, ali to nije ultimativni cilj. Dajte, ljudi, malo da stavimo stvari u perspektivu. To je stvarno malo počelo da me nervira jer, nekako, kao da sebi nisam dovoljan, a onda mi drugi stavljaju dodatni teg. Kao da nije dovoljno 24 nego mora 25, nije dovoljno 100 turnira nego mora 110, nije dovoljno 400 nedelja kao broj jedan nego mora 1.000 nedelja“, emotivan je bio Đoković posle poraza od Sinera.
„Hajde malo da proslavimo i da se radujemo za ono što je postignuto i da budemo u tom smislu malo skromniji, realniji i zahvalniji. To je moj podsetnik sebi jer stvarno mi je muka više da pričam o tome kad će 25… i šta ako ne dođe nikad? I šta sad? Je l’ to onda neuspešna karijera? U tom smislu bih ja odjavio tu rečenicu ‘ultimativni cilj’ jer to meni nije ultimativni cilj. Ali jeste uvek cilj i prioritet da se što bolje spremim, da najbolje odigram upravo na grend slemovima. To sam ponavljao kao papagaj celu svoju karijeru. Mislim da upravo zbog takvog pristupa koji imam, sam sve to zapravo i ostvario. U 20 i kusur godina moje karijere, rezultati i istorija mojih rezultata na grend slemovima dovoljno govore o tome koliko mi znače i koliko sam dobar tenis igrao na njima“.
Još jednom je istakao da pokušava da uživa jer je činjenica da je mogao da završi sa vrlo različitim brojem osvojenih grend slem titula (bio on veći ili manji).
„Mogao sam da osvojim još sigurno pet grend slemova u tim finalima gde sam imao mečeve u rukama, a mogao sam i da izgubim pet gde sam dobijao neke nemoguće mečeve. To je sve sport i to je sve život. A koliko će ovo sve da traje za mene, u ovom trenutku ne znam ni ja. To je ono što sam i prošle godine govorio – voleo bih da ljudi poštuju moj izbor i da me ne pritiskaju time kad ćeš da se povučeš, kad je 25, kad će ovo, kad će ono, nego jednostavno da se poštuje moj prostor, moje vreme, moje odluke. Kad dođe, doći će. Ima više razloga za slavlje nego za tugu“, zaključio je Đoković.
IZVOR:NOVASPORT
About the Author
