Najbolji teniser svih vremena, Novak Đoković je bio gost na “Fanatics Festivalu” u Njujorku, gde je između ostalog imao i intervju zajedno sa poznatim holivudskim glumcem Kevinom Hartom, koji je bio deo mnogih komedija koje pamtimo.

On ga je pitao da ispriča jednu od anegdota iz svog detinjstva, prisetivši se teških vremena koja je imao dok je odrastao u nekadašnjoj Jugoslaviji.

– Odrastao sam devedesetih, u ratom razorenoj zemlji, bila je ekonomska kriza, dosta problema za porodice, borili su se za opstanak, a ne za sport. Ja sam tada izabrao tenis, jer smo imali tri terena u okviru restorana koji je vodila moja porodica. Bilo je to na jugu Srbije, gde sam faktički i odrastao, pomagao sam ljudima koji su održavali terene, mislili su da je zanimljivo da mi dopuste da radim sa njima. Donosio sam im pivo iz restorana, malo sam ih napijao. Zauzvrat sam bio među prvima koji su razmenjivali udarce na tom terenu. Gledao sam tada velikane tenisa kako osvajaju Vimbldon, Andrea Agasija koji osvaja Vimbldon 2002. godine, hteo sam da i ja budem na njegovom mestu, počeo sam da sanjam, a znaš kakav si kada si dete – istakao je Đoković.

Zatim je otkrio da ga je otac zajedno sa njim spuštao niz planinu na skijama, te da je u jednom trenutku morao da prelomi čime će se baviti.

– Svi volimo sport jer se zaljubimo sa željom za igru. Mi želimo i sanjamo da budemo kao naši idoli. Ja sam dosta skijao, zato sam naviknut na hladnoću. Moj otac je bio profesionalni skijaš i ski instruktor, tako da me je vodio kao bebu niz brdo. To je bilo ludo, on je i dalje malo “lud”. Birao sam tada između skijanja i tenisa i odabrao tenis, ali skijanje i dalje ostaje deo mene – rekao je Novak Đoković.

Đokovićeva priča još jednom je pokazala koliko je njegov put do svetskog vrha bio drugačiji od puta mnogih drugih sportista. Iza velikih trofeja, rekorda i istorijskih pobeda kriju se godine odricanja, ali i detinjstvo u kojem nije bilo lako pratiti snove. Upravo zbog toga Novak često ističe koliko su mu porodica i podrška najbližih značili na početku karijere. Iako je tenis na kraju postao njegov životni poziv, iskustva iz mladosti ostavila su dubok trag na njega. Ljubav prema skijanju nikada nije nestala, a uspomene na prve sportske korake podsećaju ga na vreme kada je sve počelo, daleko od reflektora i velikih stadiona.