Kad Srpkinje NECE NA selo HOCE ALBANKE Sve vise ALBANKI Dolazi u SRBIJU!

Sve više muškaraca iz Župe i Aleksandrovca svoje životne partnerke pronalazi u okolini Tirane i Skadra. Za manje od 10 godina, u Rasinskom okrugu sklopljeno blizu 200 mešovitih brakova

NA teritoriji Rasinskog okruga je za manje od 10 godina, prema nekim procenama, sklopljeno blizu 200 srpsko-albanskih brakova. Albanskih snaja ranije je najviše bilo u opštini Brus, a mlade iz Albanije u poslednje vreme sve češće dovode mladoženje iz Aleksandrovca.

Malo je nedostajalo pa da u aleksandrovačkom selu Gornji Stupanj domaćinstvo Jovanović, koje je trebalo da naslede rođena braća Zoran (45) i Dragutin (41), ostane pusto i bez naslednika. Stariji Zoran je zato odlučio da poslušao savet prijatelja i životnu partnerku potražio u okolini Tirane.

– Imamo skladan brak, nismo razmenili ni pet loših rečenica – uverava nas Zoran, dok pokušava da se \”odbrani\” od sinova Đorđa (4) i Mihajla (2). – Mia je sama poželela da promeni veru.

Lepa Albanka priča da se odmah zagledala u Zorana, a da je prihvatila pravoslavlje jer misli da žena treba da prati svog čoveka.

– Nisam se nikada pokajala što sam došla – kaže nam Mia.

Njena zaova Mirjana (38) kaže da joj je na početku bilo malo teže, dok nije savladala srpski jezik.

* Dragutin i Mirjana Jovanović

– Došla sam među dobre ljude, i naravno da mi je dobro – kaže nasmejana Mira, majka trogodišnje Jasmine i Mateje, koji tek treba da napuni godinu dana.

Inače, obe snaje redovno viđaju svoju rodbinu.

Braća Jovanović rade u fabrici \”Vino Župa\”, a kod kuće posluju s voćem. Od stočarstva su odustali. Slična zanimanja prfeovlađuju i u drugim župskim selima gde ima albanskih snaja, u Subotici, Rataju, Osrecima, Zleginju…

Selo Garevina, sa 100 domaćinstava, ima četiri mlade iz Albanije. Flora (36) iz skadarskog kraja je jedna od njih. Udala se za Miroslava Damjanovića (40), auto-mehaničara u \”Jugoprevozu\” u Kruševcu. Imaju ćerku Ninu od dve i po godine i iščekuju prinovu.

– Moj prijatelj iz Krive Reke se oženio Albankom. Tako sam i upoznao Floru, jer su bile drugarice – otkriva nam Miroslav. – U početku je mnogima bilo neobično, ali više nije.

Flora kaže da je njena sestra udata u selu Švrane kod Kruševca i da joj jedino smeta što je procedura dobijanja srpskog državljanstva skupa i mukotrpna.

– Bavimo se voćarstvom, ali ove godine nismo imali sreće zbog suše. Tako je to na selu, jedne godine bude mraz, druge grad, treće nas muči cena otkupa – kaže Flora.

PREVODILAC

POUZDANO znam da se niko od članova rodbine buduće mlade nije požalio kada su došli da provere u koju porodicu dolazi njihova devojka, a razlozi za udaju su uglavnom ekonomske prirode – objašnjava Radoje Radić, jedan od retkih ovlašćenih sudskih prevodilaca albanskog jezika. – Oko 70 odsto devojaka koje dođu u Srbiju da se udaju su katolikinje, dok su ostale muslimanske vere. S vremenom nauče i naviknu se na srpske običaje.

MNOGO DECE

PRVI brakovi sa državljankama Albanije počeli su u Aleksadrovcu početkom 21. veka. Najčešće su se na taj korak odlučivali stariji mladići iz seoskih sredina, koji suprugu nisu mogli da nađu na našim prostorima.

– Kod nas je sklopljeno u proteklom periodu oko 25 brakova, a rođeno je od 30 do 40 dece – kaže Zoran Maletić, matičar iz opštine Aleksandrovac, gde se godišnje obavi od 80 do 100 venčanja. – Posebnih procedura što se tiče sklapanja braka sa državljankama Albanije nema, to se čini kao u slučaju bilo koje druge strane državljanke. Sudski tumač prisustvuje ukoliko ne znaju dobro naš jezik.

IZVOR:NOVOSTI.RS