Kad je moskovski Institut za radiologiju pre devet godina za zaposlene organizovao odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za Olgu Kočigarevu, tada tridesetsedmogodišnju specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.
Opčinjena prirodom, a pre svega ljudima, svake godine se vraćala, a pre dve u Srbiju se i preselila i otvorila biljnu apoteku. Podno Kopaonika, u selu Gočmanci, pronašla je i novi dom i ljubav.
Uz svoje stado ovaca Olga kao prava čobanica bere ljubičice sa livade. Rusi ih koriste za lečenje kašlja.
– Ovde malo ko bere bilje, a dosta ima. Svaka biljka koju uzmete je lekovita – kaže Olga Kočigareva Nikolić.
Na iznenađenje komšija, kojima i kao lekar rado pomaže, Olga se životu na selu brzo prilagodila.
– Ako neko dođe iz Moskve i kaže da je ovde lepo, verovatno da jeste, samo mi tu lepotu ne možemo da sagledamo pošto smo ovde rođeni i ovde živimo – kaže komšija Srećko Ivanović.
Olga otkriva šta joj je smetalo u rodnoj zemlji.
Čudan oglas na Tviteru: Crnogorka traži mladića da joj glumi dečka na svadbi
– Tamo ne vidiš život. Ne možeš tako izaći i pogledati recimo nebo, pogledati horizont, to nikako nije moguće. Ovde je odmor za dušu. Sada maštam da imam kozu i da budem kozarka – kaže Olga.
Iz Moskve u Gočmance, na raspust, stigla su i njena deca, Alja i Ivan i buduće komšije, porodica Suđec.
– Došli su ovde, videli prirodu, zaljubili se i više ništa neće da vide. Ja im kažem idite tamo vidite Staru planinu, Zlatibor… Nećemo nigde, kažu, Gočmanci i to je to. Tačka – priča Olga.
U selu koje ima samo osam kuća, deveta će biti ruska. Nadaju se prva, ali ne i poslednja.
IZVOR:SRBIJA.DANAS
spojljubavni@gmail.com
Facebook Comments