Korišćenje veštački generisanih poruka u političkim kampanjama odavno je globalni problem. Čini se da srpski politički internet tek sad u punom kapacitetu otkriva mogućnosti kreiranja obmanjujućeg sadržaja, a ne postoje zakonske regulative koje bi efikasno stale na put sluđivanju birača.
Korišćenje veštački generisanih poruka u političkim kampanjama odavno je globalni problem. Čini se da srpski politički internet tek sad u punom kapacitetu otkriva mogućnosti kreiranja obmanjujućeg sadržaja, a ne postoje zakonske regulative koje bi efikasno stale na put sluđivanju birača.
Najbolji srpski teniser Novak Đoković je, sudeći po objavama na društvenim mrežama, podržao kampanju Srpske napredne stranke, a na terenu turnira koji se trenutno ni ne igra mu se pridružio i legendarni fudbaler Nemanja Vidić, samo kako bi zajedno poručili da – Srbija pobeđuje? Ništa od navedenog se, naravno, nije desilo, kao što ni rektor Univerziteta u Beogradu nije vozio papamobil na protestu u Srbiji.
Sasvim je izvesno, kažu stručnjaci, da je borba u srpskoj političkoj areni prešla u drugu dimenziju – onu koja omogućava jeftinu i laku manipulaciju sadržajem, korišćenjem veštačke inteligencije. Tako, na primer, generisane slike krečenja zida ofarbanog političkim porukama mogu da izazovu emotivnu reakciju velikog broja korisnika, a brojni građani mogu zaista da pomisle da su studentski protesti otkazani jer – tako piše na internetu.
“Ne možemo ponekad ni da krivimo ljudsko oko, jer ponekad je zaista jako teško prepoznati da je nešto lažno generisani sadržaj, ali ono što jeste instinktivna reakcija, nažalost, jeste da poverujemo bez prethodne provere i pod utiskom, šokom, to vrlo često podelimo dalje, reagujemo burno a na taj način samo podstaknemo algoritme da dele upravo taj sadržaj i više ga prikazuju”, poručuje Tamara Zavišić iz Centra za digitalnu etiku.
Čini se da se najveći deo veštački generisanog sadržaja plasira preko Fejsbuka, mreže na kojoj su korisnici po pravilu stariji i skloniji da budu izmanipulisani.
“Postoji ta neka tendencija da ne proveravaju sadržaj, da nešto prosto prihvate kao istinito, prosto jer im je na taj način predstavljeno i prikazano. Definitivno smatram da je ciljano – da to baš bude Fejsbuk, jer svi znamo kakva nam je tamo struktura korisnika”, kaže Zavišić.
Pre dve godine, i mediji su učestvovali u širenju veštački generisanog sadržaja, gde je navodno lider SSP u Utisku nedelje rekao: “Ludi Žeks se opasno navrzao na nas, a ja sam lepo govorio onim mojim pijanim ludacima da ne pominjemo Žeksa na protestima, ali ne vredi”.
Iako je sud zabranio Pinku emitovanje ovog snimka, pre samo dva dana, vlasnik ove prorežimske televizije nastavio je s tom praksom na društvenim mrežama.
Navodno, bivši ministar Velimir Ilić je rekao: “I Vučića napadam, ali ne vredi kad je taj isto lud, radi, gradi, brine o građanima i danju i noću”.
Za razliku od Evropske unije, u kojoj su političke poruke na internetu jasno regulisane i transparentne, Srbija je ostala svojevrsni digitalni Divlji zapad. Aktivnosti na internetu uređene su Zakonom o finansiranju političkih stranaka i Zakonom o oglašavanju, ali stručnjaci kažu da politički akteri, ipak, svesno zaobilaze propise i veštački generisane poruke šalju sa profila svojih stranačkih botova.
“Vrlo često je to vrlo uspešno izbegnuto. Ovo je, nažalost, primećeno. Ne može se svrstati toliko u političko oglašavanje, jer vidimo ko deli takve objave. To je vrlo promišljeno, jedan vrlo efikasan način za propagandu”, ocenjuje Zavišić
Propaganda ne mari za činjenice, pa tako na mrežama korisnici mogu da vide i razne proizvoljne projekcije istraživanja javnog mnjenja. A ta propaganda biće sve glasnija i dominantnija kako se budu bližili izbori, jer, kako kažu u Share fondaciji, političari vole da isprobavaju nove tehnologije.
“One pružaju nove mogućnosti za neke taktike koje su oni ranije primenjivali u nekim ranijim kampanjama, samo sada mogu to na neki viši nivo da podignu, upravo zbog te naizgled uverljivosti, zainteresovanosti ljudi da podele neki sadržaj ili kliknu na njega”, navodi Bojan Perkov iz Share fondacije.
Najveći deo obmanjujućih poruka, čini se, kreiraju pristalice vlasti, ali na ovu praksu nije imuna ni druga strana – pa čak i pojedini mediji prenose veštački generisane slike lažnih napada na građane i lažnih dodataka na transparente vlasti.
Izvor: N1 Beograd
About the Author
