Novak Đoković, najbolji teniser svih vremena, ispričao je ranije kako je izgledalo biti u Beogradu u toku NATO bombardovanja 1999. godine i posebnu jednu dirljivu priču koja je dugo bila nepoznata
Pre tačno 26 godina krenula zločinačka akcija NATO pakta, odnosno započeto je bombardovanje Srbije u kojem je stradalo na hiljade nevinih žrtava.
U tom trenutku pre 26 godina se o trojici braće brinula mama Dijana koja je uvek jurila ka bunkeru u podrumu zgrade Novakovih babe i dede.
Jednom su se sva tri mala dečaka odjednom našla u nezavidnoj situaciji potpuno zatečeni razvojem događaja.
Objašnjavao je koliko je to i kako uticalo na njega kao dete, a za „La Nasion“ je opisao i situaciju kada se jedne noći desila nesreća i njegovoj majci Dijani.
„To je horor, nešto najgore što može da se doživi. Strah od nepoznatog. Ne znaš da li će sledeća bomba da ti padne na glavu. I tako je svakog dana, alarmi, sirene, sve to nas je budilo tokom noći kada su se približavali avioni. Sećam se svoje majke jedne noći… Spavaš usred noći i probudiš se kad čuješ sirenu i moraš da uzmeš torbu i odeš u podrum zgrade da bi došao do skloništa. Prvi put kad se to desilo, moja majka je ustala po mraku jer smo svi spavali zajedno i nismo znali šta se dešava, plakali smo svake noći. Ona je tad udarila glavom u grejalicu i onesvestila se“, ispričao je Đoković.
I danas mu, 25 godina kasnije, nije prijatno zbog sećanja na ta dva i po meseca. Naprotiv.
„Dakle tri ujutru je, a moj otac ima onesvešćenu ženu. Ja sam imao 12 godina, a moja mlađa braća osam i četiri, svi smo plakali. To je bila totalna panika. Ali, to je i iskustvo koje nas je ojačalo kao porodicu, kao ljude. I opet kažem, ne želim to nikome. Vrlo jasno tvrdim da ne mislim da iko treba prolaziti kroz patnju u ratu da bi razvio mentalnu snagu, za to postoje i drugi načini. Ali za mene je to bio važan deo mog razvoja i kao dete sam bio prinuđen da sazrim, da podelim ulogu sa ocem jer sam bio najstariji sin, a nije bilo više vremena. Otac mi se obraćao kao odraslom: Moraš da uradiš ovo, da odvedeš braću tamo, idite“, kaže Novak.
Seća se i momenta kad je, umesto da proslavlja 12. rođendan u maju, video jednu od letilica NATO pakta na nebu.
„Bio je rat, svi su paničili, bili su izgubljeni, vrištali su, svi su se plašili. Samo sećanje na to mi izaziva jezu, užasan osećaj. Sećam se da sam na dan kad sam napunio 12 godina video avion usred bela dana. To je bilo usred teniskog kluba i oglasili su se alarmi. Čuješ ih, a onda vidiš kako avion ispaljuje rakete iznad vojne baze ili bolnica, škola, mostova. Onda pomisliš: Šta mogu da uradim? A ne možeš da uradiš ništa. A najgori osećaj je strah, nemaš kontrolu, nemoćan si, postoji veća sila koja može da te uništi svakog sekunda“, ispričao je Novak Đoković.
IZVOR: NOVA SPORT
About the Author
