Albanka se udala za Srbina, nerazdvojni su, nije bilo tako u početku: Plakala, sad se smeje i psuje

Da li ste se ikada zapitali kako je ženama iz Albanije koje se udaju stotinama kilometara daleko od rodne kuće? U njihovoj zemlji, ako pređete 25. godinu, a nemate muža, kao da ste građani drugog reda. One, godinama unazad, bračne partnere nalaze u srpskim neženjama, mahom iz ruralnih područja.

U selu Srednja reka na Goliji sa suprugom živi Viktorija Jakovljević ili, kako je ovde oslovljavaju, Vida. Ona je u Srbiju stigla pre 13 godina i jedna je od prvih snajki koje su došle u udaljena ivanjička sela.

– Kada sam došla ovde, prva tri meseca sam plakala svaki dan. Dođemo u tuđu kuću, ne znamo jezik, ne znamo ništa. Znam ja sve na albanskom, ali otkud znam da je ovo na srpskom čaša – rekla je Vida za emisiju “150 minuta”.

Njen suprug Dragan priznaje da mu je u početku bilo veoma teško.

– Bilo mi je mnogo teško, ali gledao sam da budem psihički što jači i da za nju budem pedagog, kako bih je izvukao iz tog stanja i ulio joj poverenje – priča on.

Kada je savladala jezik, za Vidu je počelo novo poglavlje.

– Sviđa mi se Srbija. Navikla sam i da se smejem, i da psujem, i sve to znam odlično. Naučila sam da spremam srpska jela, pravim pite, jabučare, baklave… – dodaje.

Od kada je došla u ovo ivanjičko selo, imanje je živnulo. Vida i Dragan sve poslove rade zajedno. Vida voli da ide po pečurke. Kako kaže, ne plaši se životinja jer “nju ništa neće da pojede, poješće ove mršave”.

Ono što je možda manje poznato, jeste da, ne samo da su Albanke u Srbiji pronašle životne partnere i održavaju srpska sela živim, već su sačuvale i mnoge srpske škole od zatvaranja.

IZVOR:(Telegraf.rs)

Facebook Comments

Leave a Comment

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

You cannot copy content of this page