Đoković: Rekao sam – gotovo

Objavljen Novakov intervju uoči početka mastersa u Indijan Velsu u kom je Srbin ponovio da je razmišljao o završetku karijere u 2018.

Oni koji malo bolje prate život Novaka Đokovića na terenu i van njega, vrlo dobro znaju da je najbolji teniser svih vremena u jednom periodu ozbiljno razmišljao o povlačenju. Problem s povredom lakta, pauza, serija loših rezultata, neizbežna operacija… Sve se skupilo Srbinu krajem 2017. i početkom 2018. Bio je na raskrsnici, lomio se – šta i kako dalje. Svaka rana eliminacija s turnira gomilala je negativne misli u glavi šampiona. Bio je nezadovoljan, razočaran do te mere da je u jednom trenutku, posle poraza u uvodnim fazama takmičenja iz serije 1.000 u Majamiju, pre šest godina, izgovorio rečenicu: „Gotov sam”.

O teškim trenucima u karijeri, sučeljavanju s povredama, padovima, rekorder po broju gren slem trofeja govorio je u intervjuu sa Džefrijem Katcenbergom. To je onaj razgovor tokom konferencije za biznis i tehnologije, kad je Nole stigao u Ameriku, uoči početka Indijan Velsa. Na tom sajmu Đoković je imao susret sa suprugom Serene Vilijems, Aleksisom Ohanijanom.

Pomenuta povreda ruke bila je jedna od najozbiljnijih u Novakovoj karijeri. Srbin je bio primoran da ide na operaciju.

– Počeo sam da osećam bol 2016. Imao sam povredu lakta neko vreme. Oduvek sam bio protiv tableta protiv bolova, ali morao sam da ih uzimam, nisam nikako drugačije mogao da igram. Nisam želeo da izneverim sebe, porodicu, navijače… Postajalo je sve gore, ubio sam sve senzore za bol… Došlo je do tačke, u četvrtfinalu Vimbldona kada nisam mogao da serviram, nisam mogao da podignem ruku – istakao je Nole.

Ni duže pauze, ni lekovi nisu dali željeni rezultat.

– Znao sam da moram da preduzmem radikalnije mere. Izbegavao sam operaciju po svaku cenu, pa nisam igrao do kraja sezone. Probao sam sve različite metode da se izlečim, ali osetio sam bol opet na pripremama za sledeću sezonu. Otišao sam u Australiju da igram. Posle toga sam postao svestan da moram na operaciju.

Novak je teškom mukom prihvatio činjenicu da je morao „pod nož“.

– Uradio sam što sam morao, vratio sam se šest nedelja kasnije. Plakao sam posle operacije, ne zato što me je bolelo, nego zato što sam se osećao kao da sam izneverio sebe – moja filozofija uvek je bila da izbegnem operaciju.

Velika podrška tim danima bila je Dijana, Novakov super heroj, kako je on naziva.

– Mama je bila pored mene, pokušala je da me ubedi da je to u redu, da je normalno i da svi prolaze kroz to. Nadam se da će to ostati jedina operacija koju ću imati. Tada sam već imao 30 godina, što za tenisera znači da ulazi u poslednju fazu karijere.

IZVOR:ZURNAL.RS

Facebook Comments

Leave a Comment

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Romansa

You cannot copy content of this page