Naš as je završio sezonu kao sedmi reket sveta, što je njegov najgori plasman od 2017. godine, ali je sigurno smatra uspešnom, jer je konačno osvojio njemu najdraži trofej – zlatnu olimpijsku medalju za Srbiju
И последњи сан је ове године испунио: Новак Ђоковић са златом у Паризу (Фото EPA-EFE/Caroline Blumberg)
Pobedom Sinera na Završnom mastersu u Torinu teniska godina je zvanično završena. Novak Đoković iza sebe ima sezonu koja je dosta drugačija od njegovih prethodnih, iz mnoštva razloga, ali glavno pitanje koje bi se moglo postaviti jeste – da li Srbija treba da počne pripremu za kraj najbolje ere u istoriji našeg sporta.
Da bi stekli dovoljno podataka da uopšte krenemo da razmiljamo o tom pitanju, moramo se vratiti na početak. Srpski as je prethodnu sezonu završio kao ubedljivo najbolji na svetu. Bio je na korak od savršene godine, glavni krivac bio je Karlos Alkaraz, koji mu je pokvario planove kada ga je posle pet sezova porazio u finalu Vimbldona. Podigao se Đoković iz pepela, nastavio je da dominira i zapečatio godinu trijumfom na Završnom Mastersu u Torinu.
Đoković poručio Nadalu: Tvoj borbeni duh, energija i snaga izučavaće…
Mislili smo da će stvari samo da se nižu odatle, tojest da nastavlja da se pita za svaki veliki trofej. Nije baš tako bilo, u finalu Australijan opena pretrpeo je poraz od Janika Sinera u četiri seta. Na Masters 1000 turnirima nijednom nije dosegao finale, da bi zatim usledila povreda kolena u četvrtfinalu Rolan Garosa protiv Kaspera Ruda, kada je šljaka učinila svoje.
U tom momentu stvorio se veliki strah među svima koji su na bilo koji način investirani u Novaka Đokovića, strah da ga nećemo videti, na možda i za njega poslednjim Olimpijskim igrama, koje su se ove godine igrale u Parizu, na istom terenu gde se upravo povredio. Većina ga je otpisala, misleći da je njegov san da uzme zlato ugašen i da ipak neće moći da osvoji sve u svojoj već znatno bujnoj karijeri.
Srpski reprezentativac je u tom momentu pokazao zašto je mentalno najjači teniser svih vremena. Ne samo da se oporavio na vreme za OI, već je i zaigrao na Vimbldonu, samo mesec i po dana posle operacije kolena. Tu je stigao do finala, gde ga je Alkaraz sa lakoćom savladao, pokazavši da ima i te kako čega da se plaši pred odlazak u Pariz. Medalja mu je bila na dohvat ruke, kao i svake godine. Ušao je kao favorit, ali ne ogromni jer je tu bio Španac koji nije krio da žarko želi to zlatno odličje i da uprska Novakove planove.
Italija u polufinalu Dejvis kupa
Ponovo je srpski as očitao lekciju mladom pulenu, preko dva taj-brejka u finalu je savladao Alkaraza i posle toliko godina konačno ispunio svoj cilj da Srbiji donese zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Tada je bio na sedmom nebu, nije mogao da krije emocije, ali se ispostavilo da će mu to biti jedini uspeh sezone. Dosta energije se istrošilo u Parizu, te je sasvim razumno da će zlatna medalja morati skupo da se plati.
Ispao je rano na Ju-Es openu, zatim ga je Siner sa lakoćom savladao u finalu Šangaja. Na Završnom Mastersu ga nije ni bilo, te je sa jednim trofejem u sezoni imao statistički najgoru od 2005. godine kada nije podigao nijedan pehar. Pošto je poslednji turnir kalendarske godine odigran, na ATP rang listi se Đoković nalazi na sedmom mestu, što je njegov najlošiji plasman od 2017. godine kada je bio 12. na svetu. Moglo bi se reći da je svu sreću „istrošio“ u Parizu, iz kog je izašao sa najponosnijim uspehom karijere i prebrođenom preprekom sa kojom se bori čitavu karijeru.
Sada je vreme da se postavi pitanje koje sve kopka… Šta dalje? Da li je ovo početak kraja Novaka u vrhu tenisa? Siner je imao fenomenalnu sezonu, većinu vremena je izgledao nezaustavljivo, a mlad je, tek ulazi u vrhunac svojih atletskih sposobnosti.
Motivacija će i naredne sezone biti najveći Đokovićev prijatelj. Iako je veliki cilj ostvaren, on i dalje juri neke brojke koje su pre koju deceniju bile nezamislive za nekog tenisera. Jedna od tih je stota titula u karijeri, trenutno se nalazi na broju 99, pa osvajanjem bilo kog turnira bi taj broj prešao u trocifren, a samim tim naš as bi ispunio nove stranice knjiga rekorda. Kada smo već kod tog štiva, tu je i 25. grend slem turnir koji će srpski reprezentativac sigurno ciljati. Već sa 24 u kolekciji je prvi na listi osvojenih u karijeri, Rafael Nadal je drugi sa 22, dok Federer ima samo 20. Pitanje je da li će iko ikada stići našeg sportistu u toj kategoriji. Motivacija bi mogla da mu bude da postane usamljeni rekorder u apsolutnoj kategoriji, pošto Australijanka Margeret Kort ima takođe 24 titule na grend slem turnirima (u dublu ih ima još 21, a u miksu 19, ukupno 64).
Odmara se Novak već neko vreme, nije igrao meč od Šangaja u septembru, a neće imati ni previše bodova da brani, baš zbog ranih ispadanja na dosta turnira. Kalendar ATP turneje počinje sa Junajted kupom u Sidneju koji kreće 1. januara 2025. godine, dok je prvi grend slem zakazan za 13. gde će Đoković imati priliku da obori dva ciljana rekorda, ali i osvoji svoj 11. Australijan open.
IZVOR:POLITIKA.RS
Facebook Comments