“Otisao sam na rođendan kod tetke i završio u krevetu s dve bake. Stare su, ali znaju znanje.”
Bilo je to leto, jedno od onih u kojima su svi dani ispunjeni mirisima svežeg vazduha i zvukovima smeha. Po običaju, otišao sam kod tetke na rođendan. Niko u porodici nije mogao da odbije njene pozive; svi smo dolazili, svi smo se okupljali. Njena kuća, prelepa i starinska, uvek je imala neku vrstu čarolije. Svi su se osećali kao kod kuće, kao da je svaki kutak ispunjen ljubavlju i sećanjima na prošla vremena.
Tetka je bila osoba koja je uvek činila da svi budu dobrodošli. Nije bilo važno što smo dolazili iz različitih krajeva, ili što su godine prolazile, ona je bila ta koja je održavala toplotu tih okupljanja. I taj rođendan je, na neki način, trebalo da bude baš kao i svi prethodni, ispunjen smehom, muzikom i pričama.
Međutim, ono što nisam očekivao, ni u snu, bila je promena koja je nastala u trenutku kada su mi prišle dve žene – bake, iz starog kraja. Poznavao sam ih od kad znam za sebe, ali nisu bile deo svakodnevnog života. Njihova prisutnost u tom trenutku činila je da se sve promeni. Iako su bile u godinama, njihova snaga i energija su bile neizmerne, mnogo jače nego što sam mogao da zamislim.
Na početku su bile samo prisutne, smejale se, pričale, ponosno pokazivale svoje godine, ali u tom mirnom razgovoru bilo je nešto drugačije. Neke reči, neki pogledi, naizgled bezopasni, ali iza njih nešto što nisam mogao da razumem odmah. Dok su se ostali okupljali oko stola, ove dve žene su me pozvale da sednem s njima na terasu.
Razgovor je počeo mirno, o stvarima iz prošlosti, o sećanjima, o tome kako je život nekada bio jednostavniji. Ali s vremenom, tema se promenila. Počeli su da govore o ljubavi, o tome kako su se one nosile sa životnim izazovima i šta znači istinski biti voljen. Bile su iskrene, ali u njihovim rečima bilo je nešto što me navelo na razmišljanje. Počeo sam da osećam da su one, uprkos svojim godinama, bile izuzetno živahne i svesne sveta oko sebe na način koji nisam mogao da ignorišem.
Zamišljao sam, u tom trenutku, kako su one prošle kroz svoje životne borbe. Mnoge stvari su postale jasnije. Bile su mudre, znale su šta znači imati iskustva koja oblikuju čoveka. I u tom razgovoru nisam znao da li mi je bilo neprijatno ili fascinantno, ali nisam mogao da se otmem osećaju da nešto veliko počinje da se dešava, nešto što je bilo veće od nas.
Zanimljivo je, ponekad, kako nešto tako jednostavno može da promeni naš pogled na život. Ove dve žene nisu bile samo bake koje su pričale o prošlim vremenima. One su bile simboli snage, mudrosti i nečega što dolazi s godinama i iskustvom. Bile su sposobne da me podsete na to koliko je važno biti prisutan u trenutku, koliko je bitno razumeti dubinu svojih emocija i onoga što nas vodi kroz život.
Nisam znao šta da mislim o svemu što se dešavalo. Nisam znao kako da se postavim prema tom razgovoru, jer nisam mogao da ga vidim kao nešto što sam očekivao. Sve je bilo izvan okvira mog uobičajenog sveta. Nisam mogao da ignorišem njihov pogled na život, njihovu sposobnost da i dalje budu živahne, da budu u kontaktu s onim što ih ispunjava.
Kao da sam, iznenada, shvatio da sam oduvek bio zatvoren za nešto što je mnogo dublje, mnogo suštinskije od onoga što sam smatrao “normalnim”. One su me naterale da razmislím o tome šta znači biti zaista živ, šta znači nositi se sa svim onim što život donosi, bez obzira na godine, bez obzira na prepreke. Možda nisu bile mlade, ali su u sebi nosile životnu snagu koja je u tom trenutku bila mnogo veća od svega što sam do tada poznavao.
Na kraju, otišao sam, kao što su svi otišli, ali nisam otišao praznih ruku. Bilo je to iskustvo koje mi je otvorilo oči. To veče sam naučio mnogo o tome šta znači biti potpuno prisutan u svom životu, bez obzira na okolnosti. Nije bilo potrebno ništa drugo osim iskrenosti i mudrosti koja dolazi s godinama.
I tako, vraćajući se kući, razmišljao sam o svemu što se dogodilo. O svemu što nisam znao, o svim onim stvarima koje su mi promakle dok sam bio mlad i nesvestan dubine života. Bilo je to podsećanje na to koliko su naši susreti, naši razgovori, ti sitni momenti – zapravo ono što život čini bogatijim.
Facebook Comments