1.095 NOĆI ZAREDOM – I TO JE SPASILO MOJ BRAK

„Godinama sam se skrivala, gasila svetlo i stidela se sopstvenog tela. A onda sam odlučila da budem bliska sa mužem svake večeri…“

Ispovest žene iz Srbije koja je odlučila da promeni svoj brak iz korena

Zovem se Marijana, imam 38 godina i troje dece. U braku sam već petnaest godina. Živimo u malom mestu u Vojvodini, u običnoj kući sa običnim životom – posao, kuća, deca, ručak, veš, krediti… sve kao kod većine. Ali ono što spolja deluje mirno i ustaljeno, iznutra je bilo tiho i bolno.

Nakon trećeg porođaja, moje telo više nije bilo isto. Zatečena promenama koje nisam mogla da prihvatim, povukla sam se u sebe. Počela sam da se skrivam. Presvlačila sam se tek kada bi muž izašao iz sobe. Gasila sam svetlo čim bi pokušao da mi priđe. Iako mi nikada ništa ružno nije rekao, osećala sam se nesigurno. Nisam više volela sebe.

Godinama je ta distanca rasla. Nismo više delili ono što bračni parovi dele. Bili smo kao cimeri koji se poštuju, ali se ne dodiruju. On je ćutao. Ja sam ćutala. I niko ništa nije rekao.

Okidač – jedno jednostavno pitanje

Sve se promenilo jednim razgovorom sa starom prijateljicom. Rekla mi je da je odlučila da svake večeri bude bliska sa mužem. Pomislila sam da je luda. Ko to radi svakog dana? Ali ona je blistala. Bila je spokojna. Nasmejana. Prava žena.

Tada sam odlučila – pokušaću i ja.

Prvih mesec dana: najteži deo

Prvo veče nisam mogla da gledam muža u oči. Drhtala sam. Srce mi je lupalo. Sve me bilo sramota. Ali nije bilo ružnih reči. Nije bilo podsmeha. Samo toplina i nežnost.

Sledeće večeri sam upalila noćnu lampu. Treće večeri sam prvi put skinula majicu i ostala pored njega da me vidi. I tako… iz dana u dan… pojavila sam se pred njim, onakva kakva jesam. Bez stida. Bez lažnog savršenstva.

Promena – ne samo u odnosu, već u meni

Kako su prolazile nedelje, osećala sam se sve bolje. Nije više bilo važno da li mi je stomak ravan. Počela sam da cenim ono što jesam – majka, žena, osoba koja zaslužuje pažnju.

On me je gledao drugačije. Nije me pitao zašto sam se promenila. Samo me je prihvatio. Počeli smo da se držimo za ruke dok gledamo filmove. Ujutru mi donosi kafu. Ljubi me pre nego što ode na posao.

Naša veza više nije bila obaveza – bila je radost. U nama se probudilo ono što je godinama bilo zaspalo.

Danas, tri godine kasnije

Prošlo je više od hiljadu dana. Svake večeri smo jedno drugom pružali bliskost. Ponekad tiho. Ponekad uz šalu. Nekad i samo zagrljaj, ali nikada više nismo išli na spavanje kao stranci.

Brak nam je živ. Deca su spokojna. Komšije primećuju da se osmehujemo. A ja… ja sam ponovo žena koja voli da živi u sopstvenoj koži.

Poruka za svaku ženu:

Možda ti se telo promenilo. Možda si se udaljila od svog supruga. Možda si zaboravila kako je to kada se pogledaš u ogledalo i voliš ono što vidiš. Ali sve to može da se popravi. Ne moraš da budeš savršena da bi bila voljena.

Vrati sebi bliskost. Vrati sebi samopouzdanje. Ne zbog drugih – nego zbog sebe.