Ispovest žene koja živi sa mužem i njegovom ljubavnicom, morala je da pristane na nenormalne uslove

Mira (68) nikada nije uspela da se finansijski osamostali do te mere da iznajmi stan i napusti dom svog bivšeg supruga. Radila je u lokalnoj prodavnici, a ušteđevinu je potrošila na obrazovanje svoje dece u gradu. Rano je izgubila roditelje, i jednostavno se našla u situaciji da prihvati ponudu da ostane u delu kuće koji je nekada delila sa svojim, a zatim sa tuđim suprugom. “Na sve se živ čovek navikne”.

Iako je imala nekoliko ušteđenih sredstava, ona je, nažalost, nije bila dovoljna da joj omogući potpunu finansijsku nezavisnost. Njena porodična situacija dodatno se zakomplikovala gubitkom roditelja u ranim godinama. Teška srca, Mira je prihvatila ponudu da ostane u delu kuće koju je nekada delila sa svojim suprugom, a zatim sa drugim muškarcem.

Suprug se na poslu, spetljao sa šeficom

“Bilo smo u ranim pedesetima, on je radio i nabavu, pa je nekad poslovođa išla s njim. Kafa ovde, kafa onde i eto nevolje, spetljali su se. Ja u početku jedva da sam i primetila, radila sam petke, svetke i popodnevne smene, nisam stigla ni misliti da bi on negde na taj način švrljao”, priča o tome i dan-danas uzrujanim glasom.

Ponudio joj užasnu ponudu

Mesto je malo, dozna se sve, na kraju je, kaže, i sam priznao. “Verujte mi, ja koja ovde nemam nikoga svoga, dvoje dece bilo je u domu na fakultetu, primanja nikakva, ja bih mu oprostila da me za oprost molio. Ali, nije. Rekao mi je da mogu ostati u malom delu njegove kuće, dok se ne snađem, ali da će on živeti na spratu s novom ženom”, objasnila je žena.

Stisnuta u ćošak, pristala je na nešto na što bi malo žena pristalo.

“Imala sam 3.400 kuna platu. Da sam otišla u podstanare, s tim što bi mi ostalo za život ne bih mogla živeti nikako, niti se boriti za decu i plaćati im dom i sve što treba. Niti je tada u onoj krizi bilo boljeg posla sa srednjom trgovačkom, nisam mogla birati”, objasnila je ona. Njena mala ušteđevina se topila, kaže, na decu.

Zaseban ulaz – najveća sreća

Prenela si je, poverava nam, u zasebni deo sve nužne stvari. “Nisam se imala za šta suditi, kuća je bila njegovo nasledstvo od bake. Uzela sam nešto nameštaja koji sam ja kupila, i ostala. Bilo je nezamislivo na početku, ali na sve se živ čovek navikne. Tu sam dočekala i penziju, a sad nemam ni 400 eura penzije, kud ću. Srećom imam i svoj ulaz, to mi je dalo moj mir da ih ne moram sresti ni gledati. Iako se pozdravimo kad baš moramo”, rekla je gospođa Mira koja se na tu rečenicu danas može i nasmejati.

IZVOR:STIL.KURIR.RS

Facebook Comments


Leave a Reply


SIGN INTO YOUR ACCOUNT CREATE NEW ACCOUNT

 
×
 
×
FORGOT YOUR DETAILS?
×

Go up

You cannot copy content of this page

MENU
Romansa