MISTERIJA ARKANOVOG BOGATSTVA Kad je ubijen na ruci nosio sat od 150.000 nemačkih maraka – tajnu trećeg sefa odneo u grob

Šta je sve Arkan ostavio iza sebe i šta je istina a šta preterivanje?
Željko Ražnatović godinama je važio za najmoćniju figuru u srpskom podzemlju, a zahvaljujući vezama sa tajnom službom i režimom Slobodana Miloševića omogućeno mu je da se bavi legalnim poslovima, da bude šef stranke i vlasnik fudbalskog kluba. Šta je sa ogromnim novcem koji je prošao kroz ruke Željka Ražnatovića Arkana, pitanje je koje mnoge i danas, više od 20 godina posle njegove smrti, “muči”.

Od smrti Željka Ražnatovića Arkana prošle su 23 godine, ali iako je on ubijen u januaru 2000. u hotelu “Interkontinental” priče o njegovom bogatstvu su ga nadživele i prepričavaju se i danas. Šta je sve Arkan ostavio iza sebe i šta je istina a šta preterivanje?

Ražnatović je svoju karijeru “ispekao” u inostranstvu, započeo je sa pištoljem u ruci pljačkajući banke, zbog čega je bio hapšen i nekoliko puta osuđivan. Ali, već tada, Ražnatovića, koji je bio dete vojnog lica, spasavala je tajna služba sa kojom je imao dobre kontakte, kao i mnogi kriminalci iz bivše Jugoslavije, koji su direktno ili indirektno radili za tajnu policiju.

Osim iskustva i novca, na zapadu je Ražnatović zaradio i nadimak Arkan, ali njegov vrtoglavi uspon počinje sa dolaskom Slobodana Miloševića na vlast i krizom, raspadom i ratom u bivšoj Jugoslaviji. Slobodan Milošević mu je dao odrešene ruke da završava kojekakve mutne poslove, ne samo u Beogradu, već i u drugim krajevima tadašnje države. Delegiran je od strane režima na severnu tribinu, među navijače Crvene zvezde, koje je brzo odučio od klicanja opozicionim liderima i od njih stvorio ozbiljnu organizaciju. Hapšen je u Hrvatskoj, uoči izbijanja rata, dok je tamošnjim Srbima doturao oružje.

Sa izbijanjem rata dobija novi zadatak, osniva Srpsku dobrovoljačku gardu (SDG) – paravojnu formaciju koja je ratovala u Hrvatskoj, a kasnije i u Bosni i Hercegovini uz podršku srpskih vlasti. Ipak, po nekim pričama, za svaku akciju dobijao je određenu svotu novca koji je trošio na opremanje svoje paravojne formacije i tekuće troškove SDG, ali i plaćanje neke vrste kompenzacije porodicama poginulih boraca i invalidima SDG.

Bilo je glasina da su sa ratom, na zahvaćenim područjima, nestajale dragocenosti, pa čak i čitavi fabrički pogoni su preseljeni u Srbiju, kao i neke vinarije, a SDG je učestovala i u akciji sečenja slavonskih hrastovih šuma i prodaji drvne građe.

Zauzvrat je u Beogradu Ražnatović imao “kart blanš” i bavio se mnogim poslovima, kako legalnim, tako i ilegalnim. Pitanje je koliko je Ražnatović za svoj račun uvozio kurentnu robu, od nafte do cigareta, a koliko je to prepustio drugim “kontroverznim biznismenima” uz uslov da “doniraju” deo zarade za “našu stvar” i Srpsku dobrovoljačku gardu.

Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini su prestali, ali je Arkanov uticaj ostao. Činilo se da je nedodirljiv, pojavljivao se u medijima, njegovo venčanje sa estradnom zvezdom Svetlanom Cecom Ražnatović bio je medijski spektakl, a to što je po starom srpskom običaju automatom “hekler i koh”skidao jabuku kada je došao po mladu, promaklo je vlastima

Posle rata, Ražnatović se bacio u politiku, pa je tako osnovana Stranka srpskog jedinstva, a neki biznismeni su “zamoljeni” da daju donaciju “za našu stvar”, ovog puta ne municiju, nego plakate. Svemu je došao kraj 2000. godine u “Interkontinentalu”.

Ljudi koji su sarađivali sa njim kažu da je iza sebe ostavio impozantnu kolekciju slika, više od 80 remek-dela, među kojima su bili i neki od najozbiljnijih srpskih autora, kao što su Paja Jovanović, Petar Lubarda, Sava Šumanović, ali i jedno delo poznatog španskog slikara Fransiska Goje.

Arkan je takođe važio za velikog kolekcionara skupocenih satova i ljubitelja nakita, pogotovo dragog kamenja. Zbirka firmiranih satova brojala je oko 20 komada, a onaj koji je nosio na ruci kada je ubijen vredeo je, kataloški, više od 150.000 tadašnjih nemačkih maraka. U pitanju je bio model sa brilijantima.

Ražnatović je imao toliko umetničkih dela, nakita, satova i dragog kamenja, da je, posle početka napada NATO na tadašnju SR Jugoslaviju, kolekcija slika morala da bude razmeštena na nekoliko različitih lokacija.

U trenutku smrti Ražnatović je direktno ili indirektno bio vlasnik nekoliko legalnih firmi, od kojih su se neke bavile obezbeđenjem. To su “Vizantin trejd” Beograd, “Ari” Beograd, “SDG” DOO Beograd, Fond “Treće dete” iz Beograda, kao i Zadruga “Delije” u Beogradu. On je bio vlasnik vile u Ljutice Bogdana, vlasnik poslastičarnice “Ari” preko puta stadiona “Crvene zvezde” iz koje je vodio poslove.

Vrlo bitna stavka u prihodima Ražnatovića bio je fudbal u koji je ušao slučajno. Postao je vlasnik fudbalskog kluba “Obilić” koji je u jednom trenutku čak postao prvak države pod uspešnim rukovodstvom Arkana. To mu je omogućilo da uđe u još jedan unosan, ali vrlo rizičan posao, preprodaje fudbalera, što mu je donosilo milione tadašnjim nemačkih maraka.

Navodno je jedan od motiva njegovog ubistva bio upravo sukob sa Zoranom Uskokovićem Skoletom oko prodaje jednog fudbalera, jer je navodno Ražnatović prisvojio za sebe skoro sav novac, a Uskoković nije bio zadovoljan podelom plena.

Po rečima svedoka upućenih u poslovanje Arkana, on je dosta radio sa gotovinom, a u sefu u prostorijama FK “Obilić” uvek je imao milione nemačkih maraka u gotovini. U svakom trenutku on je u tom sefu, kako navode pouzdani izvori, imao više od 10 miliona nemačkih maraka u gotovini i taj novac nije dirao.

Drugi sef, u kome su bili satovi i nakit, nalazio se u vili u Ljutice Bogdana.

Postojao je i treći sef, koji je Ražnatović iznajmio u tadašnjoj “Komercijalnoj banci”. Oni su komisijski otvoreni 2014. godine. Iako su očekivanja javnosti bila velika, u njima nije pronađeno ništa, ni novac, ni dragocenosti. Ali, prema nekim rečima, tu je bilo nešto što je Ražnatoviću bilo važno koliko i novac, slike ili satovi.

Tu su navodno bila dokumenta koje je Arkan smatrao bitnim a vezana su za njegove poslove, ali i Srpsku dobrovoljačku gardu koja su, prema nepotvrđenim informacijama, dokazivala da je Ražnatović sve vreme bio zapravo državni službenik. Tajnu o tom, trećem sefu, odneo je u grob.

IZVOR:SRBIJA.DANAS

Facebook Comments

Leave a Comment

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

You cannot copy content of this page