Ruska doktorka ČUVA OVCE na Kopaoniku: Olgu opčinila Srbija, a onda je na planini sevnula i LJUBAV

Kad je moskovski Institut za radiologiju pre devet godina za zaposlene organizovao odmor u Brzeću, prvi susret sa Srbijom za Olgu Kočigarevu, tada tridesetsedmogodišnju specijalistu fizijatrije i farmacije, bio je sudbonosan.

Opčinjena prirodom, a pre svega ljudima, svake godine se vraćala, a pre dve u Srbiju se i preselila i otvorila biljnu apoteku. Podno Kopaonika, u selu Gočmanci, pronašla je i novi dom i ljubav.

Uz svoje stado ovaca Olga kao prava čobanica bere ljubičice sa livade. Rusi ih koriste za lečenje kašlja.
– Ovde malo ko bere bilje, a dosta ima. Svaka biljka koju uzmete je lekovita – kaže Olga Kočigareva Nikolić.

U moć lekovitog bilja uverio se i njen suprug Desimir. Uz Olginu pomoć prvo je ozdravio, a potom u šestoj deceniji otkrio i isceljujuću snagu ljubavi.

– Nisam se nadao uopšte. Ja sam živeo kao vuk samotnjak, tako sam navikao. Donela je velike promene. Ona je htela ovde da imamo i guske i prepelice, plastenik, da sadimo baštu – kaže Desimir.Cvetaju i njeni suncokreti podno planine, a biće i meda.- Toliko je pažljiva i radna da nemam šta da kažem – priča njen svekar Bogdan Nikolić.

Na iznenađenje komšija, kojima i kao lekar rado pomaže, Olga se životu na selu brzo prilagodila.

– Ako neko dođe iz Moskve i kaže da je ovde lepo, verovatno da jeste, samo mi tu lepotu ne možemo da sagledamo pošto smo ovde rođeni i ovde živimo – kaže komšija Srećko Ivanović.

Olga otkriva šta joj je smetalo u rodnoj zemlji.

Čudan oglas na Tviteru: Crnogorka traži mladića da joj glumi dečka na svadbi

– Tamo ne vidiš život. Ne možeš tako izaći i pogledati recimo nebo, pogledati horizont, to nikako nije moguće. Ovde je odmor za dušu. Sada maštam da imam kozu i da budem kozarka – kaže Olga.

Iz Moskve u Gočmance, na raspust, stigla su i njena deca, Alja i Ivan i buduće komšije, porodica Suđec.

– Došli su ovde, videli prirodu, zaljubili se i više ništa neće da vide. Ja im kažem idite tamo vidite Staru planinu, Zlatibor… Nećemo nigde, kažu, Gočmanci i to je to. Tačka – priča Olga.

U selu koje ima samo osam kuća, deveta će biti ruska. Nadaju se prva, ali ne i poslednja.
IZVOR:SRBIJA.DANAS